Piše: Namanja Rotar

Постоје раздобља у историји човечанства када демонске силе надвладају сваку хуману и виталистичку акцију, и од наше мајчице земље направе морални свињац и згариште. У смутним временима, тријумфа зликоваца, превараната и авантуриста, људски живот драматично губи на значају, а сва дојучерашња знамења безбедног битисања, нестају у пламену малограђанских страсти и порива.
Међутим, чак и тада писци стварају врхунска дела. То су, наравно, само они слободни духови који не презају да се суоче са надолазећим ужасом и покушају да својим размишљањима разобличе и разоткрију све механизме, готово увек, успешно маскираног зла. Један од таквих храбрих књижевника је, засигурно, Јеврејин аустријског порекла Штефан Цвајг. Писац који је измислио савремену романсирану биографију и написао најуверљивије редове о великанима попут Ничеа, Толстоја и Балзака, сачинио је потресно сведочанставо о времену кризе између два рата и појави фашизма, времену које је врло слично данашњем и које, такође, не обећава да ће имати срећан крај.

Као ангажовани интелектуалац и пацифист, Цвајг је хитао да посети баш она места где су егзистенцијални земљотреси највише тресли и где су се на очиглед свих рушила хуманистичка достигнућа наше цивилизације. Због тога је био кажњаван и три пута губио дом, остајући без ичега у теснацу званом „не зман кудаћу и шта ћу“.

Али ни тада овај аутор није губио инспирацију. Из гротла бешчашћа, какав је била Европа пред Други светски рат, доноси нам једну од наквалитетнијих аутобиографија светске књижевности. Књига „Јучерашњи свет“ представља само једним делом опис пишчевог живота, а знатно више јесте бритка анализа колеткивног зла, хистерије и последица које настају када опаки пориви захвате човечанство. Тек када ишчитамо дело, схватамо колико је вера у светску безбедност, заправо, обична кула од карата и колико је мајушно и крхко, а сами тим и драгоцено, то нестално људско добро.

(Штефан Цвајг, „Јучерашнји свет“, Службени гласник, Београд, 2009)