DODIR STRASTI

…Ista sam kao ti,
kao sestra blizanka
u noći punog meseca
što miriše na greh…

 

BELO

Beli zidovi smejali se
tvom čelu,
bele reke i oblaci beli,
bele rade.
Kockice belila složile se
u lavirintu mozga
poslale neslušani krik
smrt!
Dodiruješ prolaznike
nemo biće, šta je?
Belo je
to lice od fosfora.
U krvnim sudovima
vode te u svoje svetove,
jedino bele rade,
belilo varaju.

(posvećeno borbi protiv poroka)

 

MOJE KRALJEVSTVO

Kraljica prljave krvi
u svetu svom sam
nastalom u danima dokolice,
ljubim svet natraške,
ostavljajući trag svojih usana.
Kraljevstvom vlada moj poredak,
ne očekujem ništa,
ne zameram ništa,
sama sebi nemir biću
sve dok krv ne nestane.
Zatvorila granice,
na pogranici ostavila tamne prilike,
razbijena ogledala kolonije umetnika.
Brojim deset
i sedamdeset godina nesreće.
Podanici mi žive
od snova i mašte,
ne umeju oni
u čakšire problem da stave,
stepenice da preskaču.
Odlučujem,
moje kraljevsko visočanstvo
vodi ih bez odgovora na pitanje:
da li naš dar u ovo vreme
nekome treba?

Vesna Bošković (1964) zatočena je u svojim pjesmama u Beogradu, a ponekada i drugdje. Ove tri pjesme nalaze se u njenoj zbirci ”dodir strasti” koja je tiskana ove godine. Član je književnog kluba Miloš Crnjanski iz Bijeljine.