Piše: Nemanja Rotar

Neko je rekao da su balkanske zemlje zakasnele nacije. Zakasnele u odnosu na Francusku revoluciju i formiranje modernog evropskog građanskog društva i njegovih vrednosti: parlamentarizma, nezavisnog sudstva, ljudskih prava, slobode štampe i slobode govora.

Nešto od nabrojanog pojavilo se u našoj javnosti samo kao termin koji nikada nije postao praksa.

Stoga je dvadeseti vek na Balkanu doba diktatura i autoritarnih režima.

Naravno da do toga nisu doveli samo odsustvo vrle tradicije i vekovi pod turskim jarmom, već i namera velikih sila da ovo područje ostane pod njihovom stalnom i brižnom kontrolom, pre svega zbog puteva i saobraćajnica koji se ovde ukrštaju, a delom i zbog rudnih i drugih prirodnih bogatstava, korporativnih i bankarskih poslova.

Gotovo da su svi balkanski vladari – od monarha: Zogua, Aleksandra Karađorđevića, Karola II, Borisa III; predsednika: Envera Hodže, Tita, Čaušeskua, Todora Živkova, pa do Slobodana Miloševića i Tuđmana – primenjivali autoritarne, često diktatorske političke metode. U prvom planu su intriga, zavera, konspiracija, zakulisne igre, brutalno gušenje opozicije, raspuštanje parlamenata, jednopartijski sistemi; izbor saradnika ne po stručnosti već po stepenu servilnosti i gluposti; rasipništvo na dvoru ili u predsedničkoj palati dok narod grca u siromaštvu i duhovnoj ispošćenosti.

Balkanske diktature su nastajale u krvi i u krvi su se rušile. Narod se gibao od jednog zla ka drugom, uvek noseći sa sobom gomilu nerešenih problema; večite seobe i egzoduse s jednog na drugi kraj poluostrva.

I dalje je Balkan politički nesiguran kutak Evrope. Nema diktatora, ali se još nije odustalo od autoritarnih načina vladanja. Ispred državnih interesa često su partijski, zatim interesi raznih mafijaških koterija, kao i lobi-grupa. Negativna selekcija kadra, kontrola medija, korupcija, politički iracionalizam, bežanje od odgovornosti i moralni rascep u institucijama sistema sveprisutne su karakteristike života u zemljama na Balkanu.

(„Balkanski diktatori”, Bernd J. Fišer, IPS, Beograd, 2009)