Piše: Nemanja Rotar

Jedared su se srela dvojica prijatelja književnika u prostorijama uglednog restorana i zapodenula dug razgovor. Diskutovali su međusobno sa simpatijama i uvažavanjem. Kada se primakao trenutak obeda, jedan od njih dvojice seo je za susedni sto. Pisca koji je ostao za prvim astalom, konobari su poslužili raznovrsnim đakonijama, dok su pred drugog izneli skromno jelo. Autor „Budenbrokovih”, „Smrti u Veneciji” i „Čarobnog brega”, dakle niko drugi do Tomas Man, uživao je u obilatom ručku, baš kao i njegovi junaci, uglađeni građanski čulni sladokusci, dok je tvorac „Sidarte”, „Stepskog vuka” i „Igre staklenim perlama”, Herman Hese, ostao veran svojoj asketskoj, mističnoj i mitskoj prirodi i zadovoljio se sa svega nekoliko zalagaja. 

Ono što krasi ovaj susret jeste nesvakidašnja moć tolerancije. Dva gorostasa svetske književnosti nisu ugrozili nijednim gestom svoja lična uverenja niti su učinili da se bilo ko od njih dvojice oseća nelagodno zbog različitog stava prema ishrani. Oni su se sreli, razmenili iskustva, podelili zajedničku bojazan prema narastajućem fašizmu i razišli oplemenjeni, a nikako frustrirani. To je odlika genijalnih ljudi. 

Herman Hese je živeo svoja filozofska uverenja. 

Insistirao je na permanentnom ispoljavanju osobenosti ljudske prirode, na plemenitoj samovolji koja se odupire svakoj vrsti represije, na samospoznaji, idealizmu i magijskom principu saosećanja i razumevanja drugog. U svojim esejima, na vrlo empatičan način, sagledava slabosti modernog društva i pokušava da nenametljivim sugestijama oplemeni osiromašen duhovni prostor naše virtuelne civilizacije izobilja i besmisla. 

Hese ističe da je individualistički pristup stvarnosti daleko važniji od kolektivističkog, redukovanog, izmanipulisanog i kukavičkog. Biti odan ličnim stavovima za nemačkog nobelovca znači biti čovek u pravom smislu reči. Koliko takav stav zvuči nesavremeno, a koliko je samo istinit! Nažalost, mali ljudi vode glavnu reč. Niče je u pravu: „Suviše su dugo davali pravo tim malim ljudima: tako da su im najzad dali i moć”.

(„Samovolja predstavlja zadovoljstvo”, Herman Hese, „Dereta”, Beograd, 2012)