Piše: Nemanja Rotar

Nekada davno pitao je veliki obešenjak srpske književnosti Mihiz našeg nobelovca kako je moguće da je on, inače poreklom iz bosanskog karakazana, postao tako uljudan i prefinjen gospodin. Ivo Andrić je, najpre, malko poćutao, a onda, sa samo sebi svojstvenom mirnoćom, odgovorio: „Niste vi imali prilike da upoznate Milana Rakića. On je bio gospodin”.

Takav džentlmenski odgovor bio je dostojan vrhunskog romanopisca i prekaljenog diplomate.

Međutim, Andrić, nažalost, nije pravilo kada se o otmenosti na ovim balkanskim prostorima povede reč, već pre izuzetak, kao i drugi naši briljantni umovi, prečesto razasuti po belom svetu u bekstvu od Moloha provincijalne i kasablijske zatucanosti.

Majstor-hroničar višegradske ćuprije je, možda više no iko drugi u domaćoj književnosti, proučavao i romaneskno uobličio ono što je Jovan Cvijić naučno obrađivao, a to je – karakterologija Južnih Slovena. Posebno je u delu našeg književnika rasvetljeno sučeljavanje različitih vera i kultura. Na primeru Bosne Andrić je uspeo maestralno da uobliči čitav mikrokosmos različitih civilizacijskih strujanja i gibanja. Sa svojevrsnom pedantnošću i minucioznošću, razotkrio je glavne aporije koje su onespokojavale generacije ljudi na ovom geografskom području, sve njihove strahove, zablude, poraze, histerije, sukobe, brutalnosti i ratove. Andrić je ustanovio uzroke rastrzanosti duhovnog stanja nacije i predočio način na koji se može prevazići zao udes, odnosno ciklično ponavljanje istih stradanja.

On je genijalno izrazio kulturološki raskorak u duši balkanskog čoveka, duboko proniknuvši u odnos tradicijske kulture, narodnih legendi i epskog nasleđa prema tokovima i vidovima moderne svesti.

U tom smislu „Travnička hronika” predstavlja romansiran „Zapadno-istočni divan”. Na primeru ovog dela mogu se sagledati specifičnosti dodira Evrope i Balkana, tih toliko različitih kulturnih sfera.

U tom jezgru napetosti i zle kobi krije se razlog zbog kog se svi balkanski narodi osećaju napuštenim. I neprekidno se džara po žeravici i traži plamen starih sukoba i razdora.

(„Travnička hronika”, Ivo Andrić, „Sezam Book”, Beograd, 2011)