Piše: Nemanja Rotar

Henri Dejvid Toro, američki pisac-anarhista, član serkla transcendentalista, čiji je osnivač Ralf Valdo Emerson, odlučio je da napusti civilizaciju i potraži utočište u šumi. Zajedljivci su tvrdili da nema govora o iskrenom bekstvu u samoću i oskudicu pošto se sve odvijalo na posedu njegovog patrona Emersona, te je samoproklamovani Robinzon mogao u svakom trenutku da se vrati udobnom građanskom životu. Ne obazirući se na mišljenje skeptika, Toro je poželeo da sagleda modernog, industrijalizovanog pojedinca iz posve drugačijeg ugla, iz perspektive takozvanog primitivnog čoveka.

Junak romana norveškog pisca mlađe generacije Erlenda Lua „Dopler” takođe beži u šumu, poput Toroa, i to nakon fatalnog pada s bicikla i ozbiljne kontuzije glave. Od tog trenutka nešto se suštinski menja u naratorovoj psihi i on naprasno napušta logiku konvencionalne društvene igre sa svim njenim rigidnim pravilima. Za građanina Doplera „briljantan” život marljivog i poslušnog člana zajednice postaje dosadan, lažan i nehuman. Sve ono što ljudi oko njega smatraju ukusnim, harmoničnim i etičnim postaje ružno, izopačeno i nemoralno.

Ono što Norvežaninovu prozu čini svežom, zavodljivom i nadasve čitljivom jeste doza humora kojom je obavijena opora kritika savremenog društva. Namesto sarkastičnog ili histeričnog bljuvanja vatre osude i pokore po svemu i svačemu, Erlend Lu tka, umerenim pripovednim tonom, prijemčivu proznu nit s mnoštvom neobičnih situacija, tako da antijunak Dopler, umesto zgražavanja, kod čitalaca budi simpatije. Odsustvo resantimana u promišljanjima glavnog junaka skida naslage gordosti s gotovo svih njegovih iščašenih postupaka, dajući im logičnu svrsishodnost.

Nesumnjivo je da nas ovakvi kardinalni postupci gotovo uvek nagone na razmišljanje o sopstvenom životnom bilansu. Čini nam se da svi ti ustaljeni, svakodnevni poslići koje krotko i rutinerski obavljamo, to uporno, bandoglavo robovanje „pravilnom pogledu na svet”, skovanom u političkom i birokratskom centru moći, s vremenom parališu univerzalnu, kreativnu svest, lagano otuđujući božanski kod prisutan u svakome od nas.

(„Dopler”, Erlend Lu, „Geopoetika”, Beograd, 2005)