Piše Nemanja Rotar

Tada još nisam bio ubeđen da ću postati pisac. Čitao sam sporadično, kada se mora, uvek zbog škole, uz stalne molbe i prekore roditelja, koji su već počeli da očajavaju što njihov sin jedinac ne pokazuje gotovo nikakavu sklonost ka književnosti, odnosno bogatoj kućnoj biblioteci. A onda, dogodilo se sve naglo, poput letnje oluje. Na početku četvrtog razreda srednje škole, dobio sam neodoljivu želju da pročitam roman Čarlsa Bukovskog „Bludni sin“. Zašto baš delo ovog američkog pisca, nikada mi neće biti jasno. Ali, dogodilo se. Pohitao sam u gradsku biblioteku i pronašao željenu knjigu. Bio sam fasciniran. Pročitao sam je u dahu. Potom sam počeo da tražim i druga dela istog autora, da čitam knjige sa ludačkom strašću, pomamno zaronivši u čudesan svet literature. Nikada me više taj osećaj nije napustio.

Na početku moje književne epopeje stajao je matori pijani cinik, bokser i vagabund, prijatelj prostitutki, sabesednik svih barmena Los Anđelesa, beskućnik, pesnik, ženskaroš i strastven posmatrač konjskih trka. Čarls Bukovski mi je poručio promuklim alkoholičarskim glasom: „Čoveče, ne smeš umreti glup“. Taj amanet sam ozbiljno shvatio.

Setio sam se svega ovoga kada sam nedavno u knjižari kulturnog centra nabasao na biografiju „starog pokvarenog perverznjaka“ iz pera engleskog novinara Hauarda Sansa. Obilje poznatih i nepoznatih pojedinosti iz piščeva života bljesnulo je preda mnom kao vatromet suludog i visokooktanskog bitisanja na ivici izdržljivosti. Za Bukovskog je pisanje način preživljavanja u svetu u kome ubijaju „volove od ljudi“, a kamoli suptilne duhove. Između rafala krošea i aperkata, ispod slapova od piva, viskija, kikota vrelih i uspaljenih žena, u polumraku sirotinjskih jazbina, opkoljenih polusvetom, rodila se vrhunska realistična proza, duhovita, šarmantna i nadasve iskrena. Verovao sam Bukovskom, svakoj reči koju je ispisao. Bilo je u tom štivu plemenitog naboja i nečega što je odisalo slobodom i nesputanošću. Bilo je u tom delu lepote koja je pledirala na večnost. Bilo je u tom proznom tkanju posebne magije zbog koje se ostaje mlad zauvek.

(„U zagrljaju suludog života – biografija Č. Bukovskog“, Hauard Sans, „LOM“, Beograd, 2012)