Iz ciklusa “I JA VOLIM MARIJU”

Smrt je naoblačila nebo, Marija
Oko nas kiša i zakasnela ljubav
A kako bi nam bilo lepo
Da nije ovih izbora
Ovih poraza i omraza
Da nije naših i njihovih.

Prelazim blede granice snova
Nema te više u molitvama
Umornog snevača
Ne znam šta ću biti
Vojnik ili ljubavnik.

Veliki ljubavnici su i veliki gubitnici
Ne znaju šta znači voleti
Do njihovih visina.

Kasno je, Marija
U naš grad dolaze stranci
I odnose ljubav
Vreme je da se molimo
Za potomke.

 

ZAPISI POD KRSTOM

Razdvajaju me na pola
Osmišljavaju me u bele kvadrate
U isprekidane linije
Gube me u beskonačnost
Hod hodim u prazno.

***

Podjem da se odmerim
Stanem, obeležim korak
Pa opet u prazno.

***
Ispred, nigdina
Iznad, kameni krst
Ispružim ruke, zaplačem
Savijem glavu, uhvatim led.

***

Izgovorim, ne čuju me
Pristanem, ne poveruju mi
Raspnu me, iskrvarim
Zamka sam u zamci.

***

Klečim pred sopstvenom senkom
I nemo se preobražavam u zid.

***

Da mogu iz kože, pa gore,
pticama, nebu, tebi
i opet u ogledalo.

***

Evo vam pregršt stihova
Jedite, to je moja muka
to je moj sram
i kad vam ne bude dosta
jedite moje kajanje.

 

DEJAN DJORDJEVIĆ (1970) Objavio je dve zbirke pejsama: ”Jesam i nisam” i ”Ne/pristajanje”. Urednik je u izdavačkoj kući „FILEKS“ i u časopisu „USPENJA“. Živi i radi u Leskovcu kao profesor književnosti.