Sve otad brojim kamenje na stazi

krijem perorez u dnu džepa

urezujem slova na tajna mesta

ostavljam poruke u žbunovima

zaboravljam ti ime, snežna masko

pažljivo slažem tvoja krila u herbarijum

šuškam u tvom ormanu, otrovna paučino

u noći, prilazim ti s leđa i šapćem:

čik pogodi šta ćemo noćas sanjati

umorni kanibale

bestidni gušteru

pećino

voljeni tamničaru.

****

(Jelena Lengold, veljača, 2013)