GORŠTAKINJA

Viđali su je po tuđim pesmama
Kako čupa reči neviđene
I presađuje ih u svoje oči
Zalivala ih je gorkim suzama
Da uvenu što pre
Jer nisu njene
Reči nedoživljene

Sretali su je na tromeđi
Uma, srca i mašte
Čupala je korov iz duše
Lekovite reči potkradala
Iz tuđe bašte
Da bi se zavarala
Bar na tren

Nevešto je eskivirala
Lovce na ljude
Sebe maskirala do neprepoznavanja
Nije uspela u tom begu
Ostavila je krvave tragove
U prvom snegu
Ranjena u srce

Zgrabile su je neke ruke crne
Dok je ujedinjavala brda i ravnice
Gorštakinja beše ona
S hodom lakonoge srne
I s rukama što vade pucanj
Koji joj je razneo srce

(Dušanka Milatović, maj 2013. Slikovnost: Christian Schloe)