Pas na smrznutom pločniku

neka sve ide dovraga,
noćas ćemo lajati skupa.
samo ti ja i lud mjesec
što iznad promrzle ulice
sjajan đerdan injem niže.

noćas nas kamenje i psovke
i uzvici otjerati neće.
večeras gordo stojimo skupa.
čak ni zgužvana, neobrijana njuška
komšije sa trećeg sprata.

neka galame i neka poljube naša
zatvorena, ulična nevidljiva vrata.
noćas će jednako vikati i na mene,
psećeg brata, otrgnuta sa sputanog
ljudskog moralnog lanca.

noćas mijenjam stranu, rod i vrstu,
mijenjam toplu postelju
za hladnu ulicu, i promrzlu večeru,
za miris hladne slobode,
i gorde besane noći.

primakni se bliže ili stani iza mene.
moj je red na kamen i psovku.
ti samo jedi i moj dio,
ja ću da režim i lajem malo,
ma kako suludo i stidno bilo.

povući ćemo se skupa,
tiho, nečujno, iza kanti smeća
prevrnuti zadnji komad nasušnog hljeba,
nestati slobodni, tiho, pod okriljem
hladne, promrzle, besane, naše noći.

(Stevo Basara: Pas na smrznutom pločniku,
slikovnost: Gilbert Garcin)