Piše: Nemanja Rotar
Slikovnost: Andy Warhol

Postoje događaji u ljudskom životu čiji pravi smisao i povezanost ne otkrivamo odmah, već znatno kasnije. Pamtim odlazak sa ocem na premijeru filma „Flaš Gordon“ početkom osamdesetih. Prisećam se putovanja u Trst zbog kupovine popularne jakne američkih srednjoškolaca, poznatije kao „koledžica”, i neodoljive želje da se s tim statusnim simbolom udobno smestim u „prestižno“ društvo vršnjaka. Sećam se kako smo, gotovo pokorno, stajali u redu pred ulazom u novi „Mekdonaldsov” restoran na Slaviji i čekali da zagrizemo famozni hamburger. I ništa od gore opisanog mi se nije dogodilo slučajno. Čuveni italijanski pisac, filozof i pijanista Alesandro Bariko bi sve to nazvao mekim diktatom Imperije, odnosno mutiranjem i prelaskom u doba varvarstva.

Svet u kome živimo, veli ovaj briljantni mislilac u svojoj knjizi „Varvari”, počiva na pravilima koja emanira golemo i univerzalno tržište. Osnovni parametri koji uređuju sve društvene odnose počivaju na relaciji „ponuda–potražnja” i ostvareni profit. Sve što izmiče kontroli ovako uređenog sistema smatra se nebitnim. Srednjomernost je obavezujuća kategorija za svakog učesnika u virtuelnom i simuliranom cirkusu današnjice. Genijalci su nepoželjni, individualnost i autonomnost omražena, tradicija obesmišljena, a sloboda redukovana.

Bariko u svojoj briljantnoj esejističkoj knjizi iskazuje pobunu protiv modernog sveta, i to čini na blag, zavodljiv, ali nadasve pronicljiv način u stilu nostalgičnog romatika. Pričajući nam o vinu, fudbalu, filmu i književnosti, pisac nam saopštava i razotkriva zablude tehnokratskog društva u kome caruju banalnost, spektakularnost i brutalnost.

„Površina umesto dubine, brzina umesto promišljanja, sekvence umesto analize, surfing umesto produbljivanja, komunikacija umesto iskaza, multitasking umesto specijalizacije, zadovoljstvo umesto truda. Sistematsko urušavanje čitavog mentalnog instrumentarija nasleđenog od romantične i građanske kulture devetnaestog veka. Sve do najskandaloznijeg detalja: grube laicizacije svakog fenomena, frontalnog napada na svetost duše, šta god ona značila”, zaključuje Bariko.

(„Varvari”, Alesandar Bariko, „Paideja”, 2010)