Piše: Tamara Kaliterna

Krajem prošle sedmice Momčilo Krajišnik, državni funkcioner najvišeg ranga osuđen za ratne zločine vratio se u RS. U Srbiju se vratio Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, posle kosovskih zločina unapređen u ministra odbrane Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Okićen najvišim vojnim – činom generala armije. Optužen je samo za jedno poglavlje ratne prošlosti.

Pre bekstva u politiku 1990. Krajišnik, finansijski direktor u sarajevskom Energoinvestu, industrijskom gigantu bivše Juge, je bio osam meseci u zatvoru zbog pronevere. Ojdanić je osam godina bespravno koristio rezidenciju načelnika Generalštaba. Kad se preselio u ćeliju od deset kvadrata, supruga je ostala da samuje u 200 kvadrata.

Krajišnik je bio prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske. Za vreme rata dičio se nadimkom “Mr. No” zbog nepopustljivosti prema međunarodnoj zajednici. Koja mu je u iznuđenom miru dozvolila da se kandiduje na izborima. Ričard Holbruk ga se seća u memoarima: „Imao je imanje od jedva pet hektara na obodu Sarajeva. Šalili smo se da ratuje četiri godine zbog tih pet hektara“.

Krajišnik je od 1996. do 1998. godine bio član Predsjedništva BiH. Optužen je dve godine kasnije za ono što je učinio osam godina ranije: etničko čišćenje i genocid. Uhapsili su ga 2000. komandosi iz SFOR-a. Oslobođen je optužbi za genocid, iako je bio desna ruka Radovana Karadžića kome se sudi za genocid. Za notornije ratne zločine – deportacije bošnjačkog i hrvatskog stanovništva Krajišnik je dobio 20 godina i prevremenu slobodu. Kao pobožni čovek smatrao je bogougodnom etničku podelu. Sudija Alfons Ori je pročitao da je “Krajišnik hteo da Srbi dominiraju u Bosni po cenu patnji, smrti i razaranja”.

ZLOČINCI SA OREOLOM: Krajišnik je iz Londona stigao u petak u Beograd redovnom avionskom linijiom. Zatim je suosnivač Srpske demokratske stranke (SDS) službenim avionom socijaldemokratske-socijalističke-HDZ vlade RS prebačen u Banjaluku, a odatle helikopterom vlade zakuhane po receptu – osam Srba, pet Bošnjaka koji nisu iz SDA i tri Hrvata dovezen na paljanski doček uz nacionalističko oružje i oruđe.

Oko 2.000 ljudi je skandiralo “Srbine, Momo”. “Drago mi je da se slikam pored predsjednika našega. Bivšoga, a moguće da bude i ubuduće”, kazala je Milka P. Krajišnik je “srpski heroj”, kaže komšija Milan R. “On je dao puno za stvaranje RS. Ležao je u zatvoru zbog RS”, ocenio je Miodrag Kovačević, načelnik opštine iz SDS.

“Biće opet pakao, biće opet ludnica, evo idu četnici sa fočanskih ulica”, pevale su pristalice. Petnaestak dana ranije, stotinak kilometara dalje u Bratuncu, orilo se na verski praznik: “Oj Pazaru – novi Vukovaru/ Oj Sjenice – nova Srebrenice“.

“Srbi nikada neće prihvatiti Bosnu i Hercegovinu kao državu. Svi oni koji zagovaraju Bosnu i Hercegovinu kao državu, prećutno, ili javno, podržavaju ratnu opciju”, kazao je Krajišnik 1994. godine. U aprilu 2000. godine izjasnio da je nevin po svim tačkama optužnice.

„Bosna i Hercegovina je očigledno nemoguća država i zato RS užurbano mora da preispita svoje pozicije unutar te države“, poručio je u maju 2013. predsednik RS Milorad Dodik.

„Pozdravljam sve svoje Srbe i Srpkinje i ostale, omladinu, posebno djecu koja nisu bila rođena za vrijeme mog odsustva. Normalno, sto posto nepravednog! “, obratio se stotinama Višegrađana Mitar Vasiljević, konobar, koji se nakon dve trećine odrađene kazne vratio u grad u kojem je 1992. činio zločine protiv čovečnosti. Slično je u Sarajevu dočekan Naser Orić, a u srednjoj Bosni Tihomir Blaškić. Utrnulost saosećanja u zemlji u kojoj je pre 18 godina ubijeno i nestalo 95.940 ljudi. U državi koja preživljava uz ratnu istinu sa tri oštrice.

ŠIBICARENJE: Ojdanić se složio da je zaslužio 15 godina zatvora, “žaleći zbog svih koji su propatili zbog onoga za šta sam osuđen” i odustao od žalbe. Tužilac je takođe odustao od žalbe na presudu „pokajniku“ iz „humanitarnih razloga“ jer se osuđeni žalio na „narušeno zdravlje tokom boravka u pritvoru“. Iako je proglašen saučesnikom u ubistvu 900 i proterivanju 800 hiljada albanskih civila sa Kosova, provukao se sa odsluženih jačih 11 godina zatvora. Čim se dočepao prevremene slobode Ojdanić je opovrgao priznanje krivice. Kada ga je Hag pustio na jednu od etapa privremene slobode, on je pobegao u Požarevac na sahranu Slobodana Miloševića, što sud ne dopušta.

Posle Biljane Plavšić, Ojdanić se iskezio Tribunalu. Plavšić je negirala, zatim prihvatila krivicu za zločine nad „nesrbima“ u BiH. U zatvoru se izvlačila da je priznala krivicu zato da dobije blažu kaznu.

Ojdanića je na beogradskom aerodromu dočekalo narodno veselje, orkestar trubača, podignuta tri prsta, poljupci, povici “Živeo general”, “Bravo generale“, arija “ Marš na Drinu“ sa stihovima: „U boj krenite junaci svi/ Kren’te i ne žal’te život svoj“.

Ajša Šehu je izgubila četiri sina i muža u selu Mala Kruša: ,,Osuđeni će živeti, a ja ne mogu da nađem ni tela moje dece”, rekla je nakon presude Ojdaniću. Hisni Beriša je svedočio o zločinu u Suvoj Reci: ,,Ja sam i svedok i žrtva, jer je 49 članova moje porodice ubijeno u jednom danu”. Enver Durići rukama je otkopavao četvoro dece, suprugu i roditelje, i na mestu zločina skupljao klikere koji su ispali iz džepa njegovog srednjeg sina.
Svedok K 79 je objasnio kako je policajcima aprila 1999. u selu Pagaruša dozvoljeno da “pljačkaju da bi se podigao njihov moral. Komandir moje čete je sa Kosova doterao tri kamiona puna tehničke robe iz raznih sela“.

Bivši britanski vojni ataše u Beogradu Džon Krosland je 1998. predao Ojdaniću video zapis o prekomernoj upotrebi sile i protivustavnom angažovanju vojske i policije u albanskim selima. Ojdanić je uzvratio da će “na silu odgovoriti silom”.

Svedok K 88 je u proleće 1999. godine video šest kamiona koji su nekoliko puta u bazu MUP-a Srbije u Batajnici, beogradskom predgrađu, dopremili leševe sa Kosova. “Vozači jednog kamiona su nam ispričali da im je usput pukla stranica i da su leševi poispadali, pa su morali da ih kupe i utovaraju… Posle im se pokvario i kamion”, ispričao je K 88. Iz grobnica u Batajnici ekshumirano je oko 1.100 osoba. Do 4. juna 1999. godine preseljeno je sa Kosova najmanje 1.600 mrtvih Albanaca. Bilo ih je u industrijskim pogonima u Trepči, Feroniklu, Glogovcu, u četiri visoke peći u Mačkatici gde je temperatura 1.700 stepeni, RTB Bor.

„Sestra mi je na samrti rekla da pevam kad odem iz Haga“, ispovedio se Ojdanić na aerodromu. Pevanjem deca rasteruju strah i mrak.

UDRUŽENI ZLOČINAČKI PODUHVAT: Slobodnjak je govorio gotovo 20 minuta: „Zločina je bilo na sve tri strane, ali je na žalost suđeno samo državnom, vojnom i policijskom vrhu Srbije. Vojska Jugoslavije nije kapitulirala ni izgubila ni pedalj suverene zemlje SRJ“. Slušaoci su mahali zastavama koje su državni pribor Srbije bez Crne Gore, Kosova i SRJ.

Njegov lični vozač koji ga je 2002. dovezao do istog aerodroma odakle je Ojdanić uzleteo za Hag u četvrtak ga je odvezao sa aerodroma. I dok se ukrcavao na let za Hag, Ojdanić je rekao da se oseća „kao heroj“.

Osuđeni vukovarski zločinac Veselin Šljivančanin je napisao knjigu – ispovest „sopstvene golgote, duge i mukotrpne borbe za svoju i čast otadžbine“. U decembru ga je Aleksandar Šapić, bivši vaterpolista, sada funkcioner Demokratske stranke i predsednik opštine Novi Beograd zamolio da se fotografišu. Na Tviteru je Šapić fotografiju na kojoj su priljubljeni jedno uz drugo u prostorijama Srednje turističke škole potpisao sa: “Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina”. Šapić je “oduvek bio ponosan na svoje srpsko poreklo, kako 90-ih, kad su nas svi napadali, tako i sada, kada nas sramnim presudama ponovo ponižavaju.”

Milan Lukić, osuđen u Hagu doživotno za najstrašnije zločine, između ostalog i za spaljivanje 119 živih Bošnjaka u Višegradu, glavni je junak knjige koja je promovisana u beogradskoj Crkvi Svetog Save avgusta 2011. Lukić je i u Srbiji osuđen na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Bošnjaka iz pribojskog sela Sjeverin.

Pod komandom tada pukovnika Ojdanića Užički korpus JNA je angažovan u istočnoj Bosni, Krajišnikovom tamnom vilajetu. Svedok B 1505 ispričao je na suđenju Miloševiću kako je Užički korpus u Višegradu aprila 1992. za manje od mesec dana predao vlast Srbima. Do kraja godine u Višegradu više nije bilo ni jednog od 13.500 Bošnjaka. U takvom Višegradu Ojdanić se u lokalnom hotelu sastao sa Plavšić. Hotel su obezbeđivali Lukićevi Beli orlovi. Četverougao, ili ABCD zla.