Piše: Tamara Kaliterna

Opet je 23. septembar 2000. Crni je septembar za Srbiju. Tako je i palestinska teroristička organizacija Osmi septembar harala po Evropi, Bliskom istoku, Sudanu i SAD.

Dragan Đilas je 24. septembra smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda. On je i predsednik Demokratske stranke (DS) koja je ostala bez poslednjeg snažnog uporišta u Srbiji. Prema optužbama političkih protivnika, Đilas je odgovoran jer je zanemoćala kasa u glavnom gradu. „Beograd se prethodnih pet godina zadužio 315 miliona evra, investirao u kapitalne objekte 1,36 milijardi evra. Beograd duguje 398 miliona evra. To je zvaničan podatak Vlade Srbije“, odgovorio je Đilas uzaludno na optužbe.

Višemesečni triler u režiji republičke vlasti trebalo je da preslika koaliciju sa republičkog na gradski nivo. U glavnim ulogama u trileru, uz Srpsku naprednu stranku (SNS) i Socijalističku partiju Srbije (SPS), svrstala do sada poslovični statista – Demokratska stranka Srbije.

Đilas je smenjen uz pomoć protivnika svojih političkih neprijatelja, a svojih dojučerašnjih partnera Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i SPS. Od 110 odbornika 60 je glasalo za smenu Đilasa. Odbornici DS prisustvovali su glasanju, ali nisu glasali. Samo dvoje odbornika nije glasalo tajno, kako je propisano. Svi ostali, iako iz različitih stranaka su listić popunjavali na stolu Aleksandra Jovičića, šefa odborničke grupe SNS-a, inicijatora Đilasove smene.

GRAĐANIN VREDNIJI OD SVE DECE GRADA: Smenom se u Beogradu uvodi vanredno stanje. Zbog ubacivanja tačke o smeni gradonačalnika nije bilo mesta za raspravu o tome da Beograd dobije ulicu sjajnog momka Srđana Aleksića, a deca u dnevnom boravku su ostala bez para.

Dan ranije je bilo još tužnije. Đilas je obišao novi Dom zdravlja u beogradskom naselju Surčin koji nije, kao onaj pre 84 godine sazidan u konjušnici. Pedesetak građana protestovalo je pred novim medicinskim objektom sa transparentima “Đilase, lopove”, “Otvaraš Dom zdravlja, a šta je sa crpnom stanicom” i “Odlazi, adio”. Neki od njih su decenijama morali da odlaze 18 kilometara do najbliže ambulante. Sa detetom koje nešto boli.

Nova većina u gradskoj skupštini nema kandidata za gradonačelnika, kao ni Surčinci.

Gubitak Beograda je kratkoročan udarac za DS, ali dugoročno ona će moći bez obzira da javno i jasno kritikuje vlast. DS takođe pogoduje što će od sada sva vlast biti u rukama onih koji čine republičku vlast i ne mogu odgovornost prebacivati na druge.

I pre i posle Đilas je govorio da je njegova smena politički potez koji pokazuje da zemlja “polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem”. Među retkim netaknutim preuzimanjem vlasti prema slici i prilici vladajuće koalicije na republičkom i lokalnom nivou je pokrajinska vlast u Vojvodini. Ali ne i opštinska.

Od pedeset vojvođanskih opština ostalo je još samo šest u kojima naprednjaci nisu silom preuzeli vlast pljujući po biračkoj volji građana. Osim kršenjem zakona, odbornici su prelazili u SNS kupovinom, ucenama, pod batinama, zaključavani po fruškogorskim hotelima, uz krimose… Obesmišljavanjem lokalnih izbora, širom su otvorena vrata stranačkih pijaca. Sledeća faza može biti predlog da se u Srbiji organizuju samo parlamentarni izbori i onda na osnovu njihvih rezultata iskroji vlast u 150 opština i 24 grada.

HAPSIMO I HAPSIĆEMO: Prva nova, falsifikovana vojvođanska vlast je ustoličena u Novom Sadu u septembru 2012. Sednica Skupštine Novog Sada o smenama i ustoličenju naprednjačke vlasti trajala je 20 sati. Novi čovek koji će u Novom Sadu brinuti za socijalnu zaštitu, Bela Kurina iz Romske demokratske stranke na čijoj listi nije bilo nikoga iz ove nacionalne manjine izjavio je: „Evo, ja sam Rom i prvi bih se prodao kada bi mi ponudili 100.000 evra da izglasamo neki zakon, koji se, inače, kosi sa našom ideologijom”.

Milan Krkobabić, zamenik predsednika PUPS-a je šef četvorice koji čine odborničku grupu PUPS-a. Uoči presude Đilasu njihovi glasovi su se nalazili na apotekarskoj vagi, a Krkobabić Drugi je uoči glasanja poverovao na telefonsku reč prvog potpredsednika republičke Vlade Aleksandra Vučića da će socijalna politika u Beogradu ostati ista kad Đilasa ne bude. „Socijalnu politiku prema ugroženima smo uspešno sprovodili uz punu podršku gradonačelnika Đilasa“, rekao je Krkobabić Srednji. Milan Krkobabić se prvi put stranački angažovao kad je njegov tata osnovao PUPS . Sin je bio i zamenik gradonačelnika Beograda, a od lanjskog septembra je direktor PTT Srbije.

Uspešno je sprovođena i porodična socijalna politika: Jovan Krkobabić, rodonačelnik dinastije rođen je u Kraljevini Jugoslaviji 1930. Osnivač je i predsednik PUPS-a od 2005. Njegova partija je u koaliciji sa SPS-om i Jedinstvenom Srbijom na izborima u maju 2008. godine ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa 20 mandata. PUPS-u je od toga pripala četvrtina.
Krkobabić Prvi, najstariji poslanik izabran je za potpredsednika Vlade Srbije, iako je penzionisan 1989. godine. Dok mu je deda bio potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, a otac direktor PTT-a, najmlađi iz dinastije Stefan (24) je našao posao u Privrednoj komori Beograda. Jednim udarcem premijera Ivice Dačića, trojica Krkobabića mogla bi ostati i bez hleba i bez kolača.

Dok se u Beogradu smenjivao Đilas, iz takvog, preobraćenog Novog Sada, grada zgažene narodne volje stiglo je snažno upozorenje: Uhapšeno se sedam osoba zbog sumnje da su oštetili budžet Novog Sada i Srbije za oko 1,3 miliona eura od 2007. do 2010. godine. Među njima je Borislav Novaković, gradonačelnik Novog Sada od 2000. do 2004. godine, potpredsednik Skupštine Vojvodine, bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, sada šef poslaničkog kluba DS u pokrajinskom parlamentu. Sa Novakovićem je uhapšen jedan iz carstva mesa, drugi iz građevina. Novaković je uhapšen u bolnici u kojoj je petnaestak dana lečio probleme sa srcem.

VUČIĆ NE POŠTUJE SVOJE: Prošlogodišnju izbornu kampanju u Beogradu personalizovali su Đilas i Aleksandar Vučić, predsednik SNS. Kada su glasali, Beograđani su vagali između obećanja i urađenog. Posle pet i po Đilasovih godina, najviše mandata – 50, osvojila je njegova lista, a Vučićevi 37 mandata. Vučić je priznao pobedu Đilasa i rekao da će poštovati volju sugrađana-birača.

Đilas, tehnokrata je bio jedan od vođa studentskog protesta, a u junu 1992. je 50 minuta razlagao na TV zašto je protiv Miloševića. Vučić nije još.

Rezultati u Beogradu su mostovi, bulevari, klimatizovani gradski autobusi, nove škole, obdaništa, besplatni udžbenici, geronto domaćice. Beogradska je najveća kasa u državi. Odlaskom Đilasa gubitnici su jedino Beograđani.

Rušenje Đilasa može ovome dati vetar u jedra u njegovoj DS i učiniti ga liderom opozicije. Odlaskom Đilasa iz prljave koalicije u Beogradu linija između vlasti i opozicije postaje jasnija i čistija. I Zorana Đinđića su smenili sa mesta gradonačelnika Beograda glasovima SPS-a, Srpske radikalne stranke u kojoj je Vučić tada bio treći čovek i Srpskog pokreta obnove koji je krenuo stazom dinosaurusa sa koje nema povratka. Smenjeni Đinđić je dogurao do premijera.

Onog dana kada je smenjen Đilas i uhapšen Novaković bilo je 13 godina od političke smrti Miloševića, a Srbija više nije trebala da gleda u zemlju zbog onih u parlamentu. Ponukan datumom, premijer i lider SPS-a Dačić izjavio je da je to što su tada smenjeni bilo dobro za njegovu stranku. “Hvala im što su nas srušili 2000. godine. Žao mi je što nas nisu ranije srušili, jer ne bi stigli da napravimo tolike greške u devedesetim godinama i pre bi se vratili na vlast”, rekao je Dačić, prekrstivši se u čudu što je Milošević vaskrsao i posle političke i nakon kliničke smrti.