NEKAD I SAD

Nekad Paja i Jare, danas Kursadžije.
Nekad Mija i Đuza, danas Ekrem i Era.
Nekad Olivera Katarina, danas Ceca.
Nekad Jadranka Stojaković, danas Jelena Karleuša.
Nekad Splitski i Pulski festival, danas Grand šou.
Nekad Beogradsko proleće, danas Egzit i Guča.
Nekad Bazar, danas Svet i Skandal.
Nekad Duško Radović, danas Ivan Ivanović.
Nekad Mića Orlović, danas Saša Popović.
Nekad Mika Antić, danas Ajs Nigrutin.
Nekad Toma Zdravković, danas Aca Lukas i Mile Kitić.
Nekad Boba Stefanović i Ivo Robić, danas Brzi i Topalko.
Nekad Nikica Marinović i Beba Lončar, danas Stanija i Vendi.
Nekad Dan mladosti, danas Parada ponosa.
Nekad bratstvo i jedinstvo, danas – nož, žica, Srebrenica.
Nekad – “u ime svih nas…”, danas – “svi protiv svih” i “svako za sebe”.
Nekad Andrić, Selimović i Crnjanski, danas Vidojković i Basara.
Nekad Isidora Sekulić, danas Isidora Bjelica.
Nekad Branko Kockica, danas teletabisi i pokemoni.
Nekad Bijelo Dugme, danas Goran Bregović.
Nekad Duci, Moka, Šeki i Džaja, danas Dragan Đilas i Nebojša Čović.
Nekad Kiš, Šejka i Branko Miljković, danas Miki, Maca i Peđa d boj.
Nekad Tito, danas Mišković, Cepter i Beko.
Nekad improvizacije Zorana Radmilovića, danas Čankove i Veljine.
Nekad pozornica, danas skupština.
Nekad javna scena, danas javna kuća.
Nekad Znanje-imanje, danas 48 sati svadba.
Nekad igranke i sentiši, danas Veliki brat i Farma.
Nekad radne akcije, danas masovno opijanje.
Nekad “Dok anđeli spavaju”, danas dok se anđeli drogiraju.
Nekad pioniri, danas debili.
Nekad borba za socijalnu pravdu, danas borba za socijalu.
Nekad fabrike, danas olupine i otpad.
Nekad totalitarizam i jednoumlje, danas “sloboda” i “demokratija”.
Nekad život, danas preživljavanje…

Nekad besplatno studiranje, danas besplatno…
Nekad besplatno zdravstvo, danas besplatno…
Nekad besplatno zaposljenje, danas besplatno…

(Stefan Simić, oktobar 2013.)