Piše: Mate Kapović

Korupcija u Hrvatskoj prožima sve spore društva. Doslovno se ne mogu naručiti stolice za jednu sobu, a da pritom nema pogodovanja ili provizije za nekoga. To se ne može riješiti bez, među ostalim, transparentnosti – zašto npr. cjelokupno poslovanje javnih firmi (od HAC-a do gradskih vrtića) ne bi bilo dostupno na internetu?

Ipak, ne treba se zavaravati.

Borba protiv korupcije kod nas ne postoji. Tu se radi samo o predstavi – ili vlastima trenutno politički odgovara nekoga maknuti (npr. Sanadera) ili se moramo pokazati pred EU (kojoj korupciji opet smeta iz prozaičnih razloga – jer je prepreka stranim poduzećima koja bi mogla ovamo ući i uzeti dio kolača) ili se hobotnica proteže i preko državnih granica (u Austriju, Češku i sl.) pa ju je teže prikrivati, ili se Bajić hoće pokazati pred Saborom i sl. Nastradaju tako obično sitne ribe ili ekipa koja se zeznula u koracima kao Sanader.

Mainstream mediji o korupciji u konkretnim slučajevima govore samo kada dobiju institucionalnu legitimaciju (kad Bajić počne hapsiti). Tako se i o HAC-u i Vidoševićevoj imovini počelo govoriti tek sada iako se to već sve godinama zna.

U konačnici, korupcija se do kraja ni ne može razriješiti. Da bi se to učinilo, trebalo bi strpati više-manje cijelu političku a pogotovo ekonomsku elitu u zatvor. A samo rješavanje čiste (ilegalne) korupcije bi opet bio samo dio priče jer je čitav političko-ekonomski model čista legalizirana korupcija.