Piše: Sanja Klaić

U paradigmi, ajmo reć konceptu, božjeg jaganjca svi su božji jaganjci, a najviše oni po kojima se najviše ili pak najlakše sere. Tu bi trebala doć ljudskost na štih. Međutim, tisućljećima dobro organizirane mreže za stvaranje kapitala koriste ljudsku glupost. Otrgnu se samo oni koji puno čitaju s razumijevanjem, puno putuju, puno upijaju. A takvih je puno premalo.

Sve se svede na to da čovjek ima free will i za ne naučiti. I kaj ćemo sad?

Zna se da je puno više onih kaj žive stihijski te se njihovim malim, ali mnogobrojnim energijama parazitski hrane čitavi sustavi. I mikrosustav samog čovjeka bazira se na korištenju nejačadi, nemoćadi, neiskustva, naivnosti, slabosti, bolesti ili nestabilnosti drugog čovjeka. I kaj ćemo sad?

Ni diktature ni idealizmi ni religije nisu donijeli trajno rješenje, jer je biološki život čovjeka prekratak. To se u jednoj sekundi događa, spoznaja. i odluka. Jesi li za ili protiv. Života kao takvog. Tu referendumu mogu ništa ili malo. Čovjek se tek pred zrcalom ima za izjasniti.

Mogli bi se iznenaditi kad vidite koliko zaista toga kao osoba prihvaćate, a koliko ne prihvaćate. Prema tome i s Bogom se treba obračunavati, ali ne preko nejakih leđa sebi sličnoga. Mislim, moš kaj oćeš, ionak nema vage ni suda koji će javno pokazati koliko je netko bio čovjek. To uvijek i samo mjerkaju ljudi s tendencijama, težnjama u svrhu manipulacije i koristoljublja. Što god zaokruživali, ako vaša djela štete bilo kome, i jednom božjem jaganjcu, vi ste protiv života. Protiv prirode.

Jer Hubble je odavna dokazao, Bože moj, da mjesta ima dovoljno. A i moćni mikroskopi dokazuju da i vremena ima dovoljno.

Ono čega neće biti dovoljno je naših osobnih iskustava ljubavi. Eto. To vam Bog otac neće servirati na pladnju, to je ono što nas čini nama samima. Ljubav se iskušava samo tako da ju sami stvaramo, množimo, dijelimo. Ona se nikada ne događa kao nagrada ili sretan trenutak, nikada ju ne dobijamo ako sami nismo njome protkani.

Ono što ćete dobiti iskrivljen je slika nečije tuđe težnje, potrage, i jednako je falična kao naša. Ljubav se temelji u našem srcu, razvija razumijevanjem, strpljenjem, dogovorom. Nikada zatiranjem, nikada omalovažavanjem, nikada, strahom, nikada žrtvom. bilokakvom. Čim se žrtvuješ-patiš. Čim patiš nisi sposoban voljeti.

Jer, počisti Srbe i pedere i Cigane, pa i lopove iz Hrvatske, opet će ti ostati da Split mrzi Zagreb,a BBB Torcidu. Prema tome, nemojte me jebat s bedastoćama. Nego svaki dan odite pred svoj špigl i upitajte se: kaj sam danas plemenito uradio. Kome sam pomogao i koga usrećio. Eto vam referenduma: o gle da lo. To ti je zakon, pravilnik, norma, propis, sud i krvnik.

Nećeš mu se sakriti nikad. Never, never, never, ever.

Veliko pitanje jest, a znate odgovor, dali smo zaista prestali spaljivati ljude na lomačama, nabijati ih n kolce i razapinjati na križu? Jeli se onaj jado zaista bezveze dao raščerečit?

Materijalistički gledano, to je bez veze. Duhovno gledno, a šta je drugo mogao?

NIJE UOPĆE IMAO ŠANSU.