Nebeski konji

Mnogo je lakše gledati u tebe uz tanjir tople supe
onda mogu da vidim oblake iza tvoje glave
oblake koji uvek pomalo liče na neke nebeske konje
jedan krilati upravo se propinje tik iza tvog levog ramena
i vidim kako stiže talas i nanosi penu mora na obalu
zatim ljude na brodu, svi gledaju ka meni i niko ne maše
biće da su nemi baš kao i ja pred tim prizorom
čekaju da prođe trenutak koji nikako ne prolazi
čekaju da dođe neki drugi brod i neki novi talas
ali uzalud, kadar je zaustavljen, tvoje oči, ljute na sunce, žmirkaju
tvoje usne samo što nisu izgovorile: ne gledaj me više
ali lako je to reći, tamo, kraj mora, s rukom u džepu
lako je tako nešto narediti sa odbleskom neba na čelu
videla bih te da li bi stajao tako prkosno uspravljen
da nemaš bar tu toplu činiju da te izbavi
oko koje zatim sklapam prste i lutam pogledom
upijajući sve boje neba ispod kojeg si jednom,
ko zna gde i koliko dugo, stajao.