Piše: Nemanja Rotar

Vojvodina je bila etnički šarena već u osamnaestom veku. Bečke vlasti su, prevshodno iz političkih, ali i privrednih razloga, doseljavale u ove krajeve razne narode: Nemce, Italijane, Francuze, Srbe, Hrvate, Rumune, Slovake, Bugare, pa čak i Špance. Dolazak, ovih poslednjih, odigrao se za vreme vladavine cara Karla VI, i u neposrednoj je vezi sa ratovima koje je vodila Habzbzrška monarhija za špansko i poljsko nasleđe. U pozadini ovih krvavih sukoba, odvijalo se preseljenje jedne grupe Španaca, najpre u Napulj i Siciliju, a odatle, nešto kasnije, u Beč i Budimpeštu. Iz ovih gradova oni će sredinom treće decenije 18. veka krenuti put Južne Ugarske, u Banat. Na žalost, Španci nisu bili otporni na ovdašnje klimatske uslove i većma su pomrli, dok je mali broj preživelih asimilovan. O njihovom prisustvu na tlu Banata sačuvani su šturi dokumenti. Čuveni vršački istoričar Feliks Mileker tvrdi da su „tvrdoglavi, nepokorni i lenji“ Španci brzo dosadili Bečlijama, pa ih je, stoga, Dvorska komora munjevito poslala u Južni Banat i to baš u Pančevo. Temišvarskoj administraciji je naređeno da koloniste iskoristi prema njihovim sposobnostima, a da decu obrazuje ili nauči zemljoradnji i zanatstvu.

Put Pančeva je krenulo ukupno sedamdesetak španskih porodica pod vođstvom sveštenika iz Reda svetog Trojstva Jozefa Munjoza poreklom Madriđanina. Ova grupa stigla je u grad sredinom decembra 1753. godine. Vođa ekspedicije ispred bečkog dvora, izvesni Jozef Huber, zapisao je o Špancima da uglavnom nemaju zanimanja i da ništa ne razumeju što im se kaže, da se radi, zapravo, o lutalicama koje su u Vijeni živele od prosjačenja. Znaju da rade samo ženske poslove – pletenje i tkanje. Huber beleži da žene mogu popiti daleko više od muškaraca tako da su prinuđene da im otimaju dnevna sledovanja alkohola.

Izgleda da se pedantnim i radnim Nemcima nisu baš dopali opušteni mediteranci sa Pirinejskog poluostrva. Život u banatskim močvarama nije mogao da traje dugo. Pomrevši od groznice, a možda i tuge za rodnim krajem, Španci nisu ostavili dublji kulturni trag na ovim prostorima. Ipak, bili su ovde, jednom davno.