SRCE GLADNO ŽIVOTA

Kako samo srce gladno života čezne i nada se…
Vidi sebe tamo gde ne pripada…
Traži i ne pronalazi…
Smišlja i izmišlja…
Hoće a ne može…
Daje a ne dobija…
Želi a nema…
Išlo bi a nema kud…

Stojim pred njenim vratima…
Stojim pred njenim životom…
Stojim pred njenim telom…

Tu je a izmiče mi…
I ona, i telo, i život…
Prelepi a tuđi…
Stvarni a nestvarni…

Stojim pred njenim svetom prevaren i izmučen…
Posmatra me a ne pušta unutra…
Gleda me a ne vidi…
Stojim kao ratnik pred jačim i boljim…
Kao skitnica pred kafanom prepunom sveta…
Ne priznajem poraz a znam da nemam nikakve šanse.

Ipak se nadam i čekam.

Sve mogu, samo ne mogu da je volim.
Sve imam, samo ne ono što mi najviše treba.
Sve znam, samo ne i reči koje vode do nje…

Kako samo srce gladno života čezne i nada se.
Mašta i stalno mu izmiču maštanja.
Vidi sebe tamo gde ne pripada.
Traži i ne pronalazi…
Smišlja i izmišlja…

Ono bi da se preda, miluje i ljubi.
Ono bi da sanja, luduje i voli…
Ono bi da daje a nema kome…
Ono bi da kuca a nema za koga…
Ono bi da leti a nema sa kim…

Ni u ovoj noći.
Ni u ovoj pesmi.
Ni u ovom životu…

Nigde.