Volim Rusiju

Volim Rusiju…
Ruske zime, ruski idealizam, rusku dušu.
Volim Anu Karenjinu koja se nije stidela da bude žena.
Volim Majakovskog, njegov šamar javnosti i svemu što je banalno i nisko.
Volim Jesenjinovu kerušu i uvek me srce zaboli kada se setim te pesme.
Volim Ljermontova i njegovog suvišnog čoveka.
Volim Puškinov zanos i njegovu poemu “Cigani” koja se ravna sa slobodom.
Volim Tolstojev prkos svemu, i Bogu, i nauci, i sistemu, i ljudima, u ime Boga, i ljudi.
Naježim se kada neko pomene Dostojevskog, Čehova, Petrovgrad, Sibir, Lenjinovu revoluciju.
Volim i crveni SSSR koji nije bio toliko crn kao što se priča, i pored žrtava, bilo je tu puno zanosa, lepote i života.
Volim Staljinove tenkove u trenutku kada zaustavljaju Hitlera.
Volim votku iako je nikada nisam probao.
Uvek zaplačem kada čujem “Tamna je noć”, ili “Podmoskovske večeri”.
Volim jednu Ruskinju sa kojom sam proveo noć u kupeu brzog voza Beograd – Bar.
Volim Berđajeva i njegovu knjigu o slobodi i ropstvu.
Volim ruske bogotražitelje koji su jedini uspeli da pronađu ono što ne postoji.
Volim hor crvene armije i njihovu verziju “Kaljinke” i “Kaćuše”.
Volim ruski jezik iako retko koju reč razumem.
Volim generacije koje su rasle uz romane “Mati”, “Kako se kalio čelik” i neprevaziđenog Korčagina.
Volim Makarenkovu pedagogiju iako se ne slažem u svemu sa njom.
Volim Šolohova i njegovu sumnju iz “Tihog dona”, da li izabrati revoluciju ili tradiciju?
Volim poeziju Evgenija Jevtušenka i pesme Vladimira Visockog.
Volim film “Varljivo sunce” i Nikitu Mihalkova u ulozi komandanta Kotova.
Volim Tarkovskog i njegovog Rubljova.
Volim Raskoljnikova, kneza Miškina, Marmeladove, starca Zosimu, Aljošu i ostalu braću Karamazov.
Volim našu slovensku i pravoslavnu braću.
Volim ljude koji u nama vide kulturni i istorijski narod a ne sirovinski izvor i marionetu za potkosurivanje.
I verovatno se Rusija u mom srcu puno razlikuje od one prave Rusije ali nema veze.
Ono što je u nama uvek je jače od onoga što je oko nas.
Volim rusku dušu, otvorenu i slobodnu kao horizont želja jedne mladosti, kakvih je sve manje i manje!
Volim dušu o kojoj više niko ne priča.
Volim!