Piše: Stefan Simić

Uvek je zanimljivo analizirati ljude koji svoje čitaoce, glasače, kupce, hvataju na Srpski gen, Srpski ponos, Srpsko, Srpsko, Srpsko. Nije važno kakvo je i šta predstavlja, samo da je Srpsko i samo da je u pozadini Srbin.

Treba razvijati (pored kosmopolitskog) nacionalni a ne nacionalistički ponos ali podela na Srpsko i (ne)Srpsko je pogrešna upravo zato što smo mi sami sebi najveći neprijatelji. Šta nam vredi da li je neko Srbin ili nije, kada imamo slugerajski status i gazde…

Neće nas uništiti ni Nemci, ni Amerikanci, ni GMO, ni marsovci, ni masoni, ni pokojni Tito, ni živi Obama, uništićemo sami sebe, i to nam uspeva…

Tako je i sa ljudima koji hvataju na priču o evropi, evropskim vrednostima, ponavljaju evropsko kao retardirani, kao da Srbija nije postojala pre 2000te godine, kao da ovde nikada nije bilo nauke, kulture, umetnosti, privrede, života, ljubavi.

Ekipa koja je 2000te godine uzjahala ovim prostorom na sve moguće načine briše sve što je stvarano, i dobro, i loše, i napredno, i nazadno, prepuštajući sudbinu vlastite države nekom drugom.

Godinama unazad ređaju se samo priče, obećanja, govori i govornici. Imamo kredite na 300 rata, nezapamćenu stopu raseljavanja i nezaposlenosti, sve stariju i bolesniju naciju, apatiju i osećaj beznađa koji se širi kao kuga…

Oni treći koji se zalažu za srednji put, kao da se zalažu za srednji prst kojim mašu i jednima i drugima, zavaravajući i jedne i druge, ni tamo ni ovamo, ni na istok ni na zapad, nigde i svuda…

Treba vratiti veru u ljudima u ljudsko a narodu narodno, treba zaustaviti privatizaciju svega postojećeg, treba ojačati privredu, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, treba ojačati državu pre svega ali ne na štetu vlastitog naroda već na štetu onih koji su Srbiju doveli ovde gde jeste.

Ako se raslojavanje nastavi ovim tempom, kao i privatizacija (čitaj pljačka), imaćemo ponovo sluge i gospodare, vazale, kmetove, imaćemo školovanje i lečenje kao privilegiju i luksuz a ne kao elementarno pravo svakog čoveka. Imaćemo privatne armije koje će da prebijaju one koji se budu borili za goli život.

I tada ćemo imati Srbiju ali sumnjam da će tada Srbija imati nas, ljude kojima je stalo do nacionalnog dostojanstva i socijalne pravde, sumnjam da ćemo imati ljude koji će imati bilo kakav ideal o vlastitoj zemlji…

Nedavno sam u Vojvodini svojim očima video šumu koju je kupio privatnik, ogradio je i čitavu floru i faunu prisvojio za sebe. Video sam privatno jezero, sve češće srećem privatne obale i mora, u inostranstvu čitave ulice i kvartove zatvorene i ograđene.

Gde ćemo živeti ako sve bude nečije i tuđe a ništa naše?!

Dragi moji Srbi i evropejci dobro došli u kapitalizam a vi birajte…

Birajte Tadiće, Đilase, Jovanoviće, Vučiće, Dačiće, Nikoliće, Miškoviće, Dinkiće i ostalu pljačkašku bandu koja je razorila sve što je narodno i vlastitu zemlju pretvorila u buvlju pijacu, a građane u fukare i bednike…

Novi izbori će biti nova pljačka naroda, ko god da pobedi čovek će biti na gubitku. Namerno kažem čovek jer pravac kojim idemo briše sve što je ljudsko svodeći državu na radno–potrošački logor a građane na obespravljenu marvu…

Nema draga gospodo poštenog kapitalizma, niti će ga ikada biti.

Nema draga gospodo jake države u društvu gde se gasi državni sektor i pretvara u privatni.

Nema draga gospodo demokratije, ima samo odnarođene vlasti koja drži sve u svojim rukama. Demokratija je samo izgovor za legalnu pljačku naroda i narodne imovine…

U sistemu gde se svako, po prirodi stvari, bori za sebe i svoje interese na štetu drugih, pričati o društvu jednakih šansi i ravnopravnosti – besmisleno je.

Ravnopravni su samo oni koji su na margini i čije političko udruživanje je apsolutno jedini mogući spas.

Kapitalizam ima alternativu, uvek i svuda, osim trenutno u Srbiji u kojoj je močvara sve dublja a davljenika je sve više.

Kapitalizam će uvek imati alternative jedino mi nećemo ukoliko nastavimo da budemo saučesnici u sveopštem ludilu i ne izađemo iz svega toga, prvo mentalno a zatim i fizički.

Socijalizam i samoupravljanje nisu prošlost već budućnost čovečanstva, u protivnom čovek i planeta neće moći da izdrže ovaj tempo uništenja i sveopšte manipulacije.

Treba podvući crtu, organizovati se i boriti se, sve ostalo je konformističko pristajanje čije cene još uvek nismo ni svesni a posledice svega ovoga će tek doći na naplatu…