STARI KRALJ

U rat protiv strane sile spremio se kralj.
Kraljica mu vreću dvopeka nasušila,
I staru je uniformu brižljivo ušila,
I dala mu nekoliko saveta za kraj.

Ruke je svoje stavila kralju na grudi
I rekla: “Prvo, gledaj da im otmeš kolače,
I drugo, raspali po njima što možeš jače –
Da ti se ne smeju kô nekom pacifisti ljudi!”

Vojska se kraljeva postrojila ispred dvora:
Pet tužnih vojnika, pet veselih i desetar.
Reče im kralj: “Ne mogu nam ništa ni štampa ni vetar!
Nikog se ne bojimo, pobedićemo i… ura!”

A kad se završiše oproštajni govori
Izmene poneke u armiji kralj napravi:
Vesele vojnike za intendante postavi,
Tužne – u red prvi; svejedno su najgori.

I zamislite, nastupiše pobede dani.
Pet tužnih vojnika pade na bojnome polju.
Desetar je izdajnički ostao napolju,
Al’ zato pun džak kolača donesoše oni!

Svirajte orkestri! Neka se čuju pesme!
Za žaljenje nema nikakvih razloga pravih:
Tužnim vojnicima je bolje da nisu sred živih,
A ni kolača ne bi bilo dosta za sve!