Preambula Deklaracije o nezavisnosti Krima poziva se na slučaj Kosova i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN od 22. jula 2010. godine

Piše:  Miroslav Lazanski

Vrhovni sovjet Krima (parlament ukrajinske autonomne republike Krim) doneo je juče Deklaraciju o nezavisnosti Krima u čijoj preambuli se poziva na slučaj Kosova i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN od 22. jula 2010. godine kada je ovaj sud u Hagu saopštio „da jednostrano proglašenje nezavisnosti od dela države ne predstavlja kršenje bilo kojih normi međunarodnog prava”.

Tako je Kosovo stiglo i u prve pravne akte nezavisnog Krima. Jer, Zapad se 2008. i 2010. godine  svojski potrudio da duh izađe iz boce i sada taj duh lebdi sa samo jednim pitanjem: ko je sledeći?

Deklaracija o nezavisnosti Krima kaže da će Krim, ako to narod potvrdi na referendumu od 16. marta, biti demokratska, sekularna i višenacionalna republika, koja će tek posle krenuti u proceduru priključenja Rusiji. Reklo bi se da je ostavljen prostor za razna rešenja, iako je juče predsednik parlamenta Krima Vladimir Konstantinov izjavio „da je vraćanje Krima u sastav Ukrajine isključeno kao mogućnost”.

Ruske jedinice su juče potpomognute „proruskim snagama” zauzele i aerodrom u Simferopolju. Nekoliko oklopnih automobila „tigar” sa ruskim SPECNAZ vojnicima brzo su svoja mesta prepustili pripadnicima nove vojske Krima. Osoblje aerodroma ljubazno je zamoljeno da se udalji od novinara, kojih je na aerodromu bilo skoro više od vojnika.

Vazdušni prostor iznad Krima sada je zatvoren za sve letove, osim za one iz Moskve i ka Moskvi. Ovdašnje vlasti kažu da je to učinjeno da im ne bi stigli „evromajdanovci” iz Kijeva.

Na ulicama sam juče prvi put primetio ljude u nekakvim poluuniformama sa crvenim trakama oko ruke. Stepen budnosti ovde se povećava iz dana u dan, strahuje se od namerno izazvanih incidenata. Svi hoteli u Simferopolju, pa i na celom Krimu puni su novinara. Ako predstojeća turistička sezona i propadne, biće neke koristi od boravka novinarskog karavana. Juče mi je kolega iz Čilea objašnjavao sličnosti puča u Kijevu sa svojevremenim rušenjem Aljendea u njegovoj zemlji. Kaže da je „rukopis” isti, ili vrlo sličan.

Krimskim snagama bezbednosti juče se predala i jedna auto-jedinica ukrajinske vojske. Sve je više dobrovoljaca koji stupaju u odrede odbrane Krima, dok u Kijevu najavljuju osnivanje nacionalne garde i mobilizaciju rezervista. Što znači da je ona prva mobilizacija, od pre sedam dana, zapravo, propala.

Kijev je zatražio i vojnu pomoć od Zapada, avioni „avaks” počeli su vazdušno patroliranje od Poljske do Rumunije radi osmatranja ruskih vazdušnih pokreta. Za sada NATO „avaksi” ne ulaze u vazdušni prostor Ukrajine. Američki avioni F-16 započinju vežbe u Poljskoj, američki aparati F-15 stigli su na Baltik, a američka, rumunska i bugarska ratna flota odložile su zajedničke pomorske vežbe u Crnom moru za 24 sata, zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Istovremeno su svi najveći i najmoderniji ratni brodovi ruske Crnomorske flote na otvorenom moru, otplovili ka jugu prema Odesi. Ruske vazdušnodesantne snage, pod komandom generala Vladimira Šamanova otpočele su najveće manevre u poslednjih 20 godina, u vežbama koje će trajati do 14. marta učestvuje više od 4.000 padobranaca sa borbenim transporterima BMD koji će se desantirati iz 36 velikih „antonova” i „iljušina” uz pomoć padobrana. Padobranci dolaze iz baze u Ivanovu.

Ovo je samo nastavak vežbi i manevara ruskih oružanih snaga povodom situacije u Ukrajini: prvo su vežbale jedinice Zapadnog vojnog područja, pa onda jedinice PVO zapadnog i južnog fronta, pa su zatim Rusi ispalili jedan interkontinentalni „topolj” na razdaljinu od 10.000 kilometara, pa sada vežbaju vazdušnodesantne snage, dok je ratna flota na pučini Crnog mora. A u Kijevu traže vojnu pomoć od Zapada.

Još od velike kubanske raketne krize Zapad i Rusija nikada nisu bili u takvom stanju političke i potencijalne vojne konfrontacije kao što je to slučaj sada. (Izvor: politika.rs)