Piše: Stefan Simić, fotografija: Mio Vesović m.o.

Zanimljivo je kroz šta sve čovek mora da prođe da bi došao do svog erotskog bića.

Prvo neprestani strah i prećutkivanja, kao i sva ona pitanja koja sebi postavlja – da li je uopšte sposoban i da li on to može, zatim predstavljanje odnosa kao nečeg tajnog i pokvarenog.

Od nečeg najposebnijeg, od spoja dva bića koja se vole i prepuštaju jedno drugom, pravi se nešto nenormalno i prljavo, uvijeno pod velom zabrana.

Sa jedne strane ucene i potiskivanja a sa druge podsmeh zato što se još uvek nije dogodilo, i kako je moglo da se ne dogodi. A ukoliko jeste, zašto nije bilo onako kako je trebalo da bude, i tako u krug…

Sa jedne strane agresivni muški seskizam obojen najprimitivnijim pobudama gde se ne voli onaj drugi nego se iživljava vlastita nesreća i frustracije a sa druge strane ograde mentaliteta koje od iskonske ljudske potrebe prave nešto nečasno i bolesno.

Sećam se mojih prvih odnosa i svega onoga što mi se tada vrtelo po glavi, paralisan strahom mislio sam na sve drugo samo ne na tu osobu opterećen predubeđenjima i propagandom čija sam bio žrtva. Čovek slušajući i čitajući o tome pokupi milion informacija samo ne dolazi do suštine a to je ljubav, potreba da se voli i doživi onaj drugi. Umesto razvoja erotskog bića koje se zasniva na čulnom i emotivnom uče se hiljade tehnika koje svode odnos na sportsku disciplinu a čoveka na robota.

I zato treba iskreno prići mladim ljudima i razgovarati sa njima ne samo o banalnom spoju polnih organa već o spoju njihovih bića, ličnosti… Erotsko ne predstavlja kratka suknja, otkriveni stomak i bodi majica već svaki pokret bića, način na koji peva, način na koji hoda, način na koji govori, priprema hranu, smeje se. Erotsko je transfer koji mi projektujemo, bez mašte nema ljubavne predigre jer duhovno predhodi telesnom. Bez mašte sam čin se svodi na animalno pražnjenje koje se nakon odnosa istog momenta završava, kao i svaka druga fiziološka potreba.

Najtragičnije je kada tzv. iskusni manipulišu svojim znanjem i od svog seksualnog iskustva prave nauku. Umesto da olakšaju život i rasterete one kojima je pomoć “potrebna”, oni im dodatno nabijaju komplekse praveći famu od elementarnih životnih pitanja. Zloupotrebljavaju njihovu nesigurnost i svesno ih koriste za zadovoljavanje svojih potreba.

Slično je i sa agresivnim isticanjem seksualnosti. Toliko puta sam se uverio da je najviše ističu oni koji je ili nemaju u dovoljnoj meri, ili time pokušavaju da nadomeste nešto drugo, tačnije da po svaku cenu skrenu pažnju na sebe. Tako je i sa vulgarnim jezikom, on može da bude seksualan ali osećanja se ne iskazuju samo psovkama već i dodirima, prepuštanjem, poverenjem.

Vrhunac odnosa je, po mom mišljenju, miris njenog tela, stisak ruke i osećaji koji za to vreme struje, potreba da je gledam šta god da radi, poklapanje mišljenja ili blago razilaženje koje spontano komentarišemo kroz smeh, način na koji razgovaramo, način na koji živimo, sve ono što uradimo jedno za drugo, prećutna potreba da zauvek ostanemo zajedno, naš krevet kao naše ostrvo u koje nikoga ne puštamo osim, eventualno, naše dece ili kućnih ljubimaca.

Mislim da je vrhunac odnosa i ovaj moj tekst, kao i sama tema, čim sam uspeo na ovakav način da doživim i zapišem.

Znači vredelo je.