Spavaj

Uvek negde ubijaju,
u krilu doline sklopljena
oka, i tamo gde se bregovi roje,
ma gde, i rad utehe
uzalud kažeš: daleko je!
Šangaj il’ Gernika
isto su mi toliko blizu
k’o tvoja uzdrhtala ruka,
il’ Jupiter tamo gore!
Na nebo ne motri sad,
ni na zemlju ne motri, spavaj!
blistavom stazom Mlečnog puta
po prašini smrt sad luta
i srebrom srebri
velike, polegle sene.