DANAS I SUTRA

prijatelju i pesniku Darku Cvijetiću

U našem maternjem jeziku
Ili kako ga već zovu
Sve je više tamnih slika.

Pritisla tuga,
U nedoba
U dnu mene i tebe
Žive plamenovi 
Ogromne vode.

Moć govora
Da li je moćniji
Od govora ruku?

U neko doba primetimo
Signale iznad naših glava.

Svako je osudjen na svoju zver
Reče jednom pesnik
Ili
Kad prestanemo da budemo deca
Mi smo već mrtvi.

U planini zec i lovac
Na frontu Ćićo
Sa metkom u grudima
Ovde i sada 
Pola čovek a pola pesnik.