Kost

 

Ponekad mi dozvoliš da zaspim kod tvojih nogu,

kao ulični pas.

To su najlepše noći.

 

Posle pričaš da čitavo vreme

grebah šapama,sanjajući da sam

čovek.

i negde sama kopah duboko,duboko

da skrijem tvoju divnu,belu kost od ljudi,

 

i pokrijem je

napupelim vrbinim granama.