Piše: Mihael Pinter

Na dan kada se Hrvatski narod suočava sa još jednom u nizu vlastitih tragedija, naime najavljuju kišni 1. Maj, meni se dogodila jedna osobna da ne kažem lična katastrofa. Naime, nekidan sam izvadio iz automata u bolnici bocu Coca Cole od 0,5 l, sa bijelim čepom i tako zagolicao nepredvidivi kozmički usud ili ti izazvao sreću otvorivši sebi vrata prema mogućnosti da mi taj bijeli čep donese još jednu takvu politraču za “džabe”. I nemoš’ vjerovat ispod čepa piše 0,5 gratis. Nakon što sam drhtavim znojnim rukama u nevjerici isprevrtao čep nekolicinu puta kako bi se uvjerio da sam doista baš ja taj sretnik, odložio sam zlata vrijedan komadić plastike u džep.

Nakon nekoliko dana, uđem u Konzum blizu bolnice sv.Duh, kupim par stvarčica i velim teti “imam čep, može Cola”, onako Tom Sawyerovski se igrajući s čepom uz obavezni kez. Veli teta “nemamo mi to ovdje”. Velim ja “ali imate u frižideru ove s bijelim čepovima”, veli ona “al nemamo ove kaj se dobiju za bijeli čep”. Ok, reko nije big deal, vratim čep u džep i izađem van.

Par dana kasnije, vidim da se čep vozi u jednom od otvorenih pretinaca mog VW Pola i idem u Mercator, reko aj kad sam tu da uzmem svoju Colu. Uđem unutra, priča se ponavlja. Ok, nije big deal, jebeš Colu.

Danas odem u onaj Super Najveći Ogromni Džinovski Konzum i vidim čep se još vozi u autu, bacim ga u džep i reko usput da uzmem Colu. Stojim na blagajni uz još nekoliko artikala, velim teti “imam čep” pokazujući ga ko’ stakleno oko u bordelu onkraj Divljeg zapada, veli teta “joooooj, znate kaj, morate s tim čepom otići na info pult i podići nagradu”.

Reko ja “šta, proglašavaju razglasom pobjednika il ja više dobijem tu Colu jebala ih Cola”.

Nasmije se ona, ja joj dam čep u amanet a kroz glavu mi proleti stih: