CRVENO MLEKO JAVE

Želim da se probudim slep i gluv. Za sada
samo škrgućem: obdaren zlim darom: gipkim
crnilom što privlači smrt i odbija nežnost.
Spavam na jastuku od mutnog stakla, zato su
moji snovi poput vate koja upija crveno
mleko iz kamenih dojki jave. Zatočenik sam
rajskih pastorala iznad kojih svakog jutra
osvane sunce hrapavo kao orah. I nema
teže zablude od vere u otpornost kostiju
i kože: zar me ne slamaju topli vetrovi
proleća, zar me ne rastače strast prema
otisku usana na čaši? Padam na hladno
zgarište postelje: krst mi dotiče čelo,
dišem: to je jedina istina o meni.