U Kulturnom centru Grad ispod Brankovog mosta u četvrtak kasno uveče priređeno je gledanje utakmice Brazil – Hrvatska koja je otvorila najvažniju sportsku svetkovinu. Stotnak ljudi zdušno je bodrilo igrače u kockastim dresovima, ali bilo je i onih, poput Gruzijca Tomikea Metrevelija, koji je, obučen u brazilsku majicu došao da bodri karioke.“Došao sam sa prijateljem. Prvi put sam u Beogradu i… hej, zar vi, Srbi ne bi trebalo da navijate protiv Hrvata!? Šta je ovo? Ja jedini ovde navijam za Brazil”, rekao mi je simpatični Tomike, diplomirani sociolog koji sada živi u Švajcarskoj.

Nije mu bilo ništa jasnije ni kada je dobio odgovor da su se u KC Grad okupili mladi ljudi koji žele da pokažu drugačije lice Srbije.

Dok smo ćaskali, Hrvatska je već vodila 1:0, autogolom Marsela!

“Biće 3:1! Videćeš!”, govorio mi je Tomike, uveren u ono što govori, iako je i sam bio iznenađen vođstvom “kockastih”.

Kada je Marselo zatresao svoju mrežu KC Grad je eksplodirao. Udruženi Srbi i Hrvati, koji su tu došli sa raznih strana, poskakali su sa stolica. Devojka sa hrvatskim dresom, na čijem je naličju pisalo “Šuker” i broj 9, mahala je tim navijačkim rekvizitom, ostali su aplaudirali i vikali: “To, to, tooooooo”.

Videvši potencijalne probleme, obezbeđenje kluba ljubozno ih je zamolilo da odu, ali su oni ostali. Nije bilo incidenata, a otišli su na poluvremenu.

Grupa hrvatskih državljana koji su gledali utakmicu na velikom video-bimu iz prvih redova, komentarisalo je u poluvremenu da je Niko Kovač izveo “ofanzivni tim, ali da igra defanzivno” i da “mnogo nedostaje Mario Mandžukić”.

Jeste li bar zadovoljni rezultatom, pitao sam ih.

“Da, da, 1:1 je odličan rezultat. Ovo što smo igrali prvo poluvreme bilo je skoro Murinjovski nogomet, a ne možemo ništa da napravimo ako ne krenemo napred. Taj ofanzivni potencijal sa Rakitićem i Modrićem, šteta je ne napasti, pa makar i Brazil”, rekao je Mostarac koji je gledao utakmicu u društvu nekolicine prijatelja.

Ubeđeni su svi da Hrvatska prolazi grupu.

Sporo je teklo drugo poluvreme, igra je bila “umtrvljena”, da bi Hrvati preuzeli inicijativu. A onda šok za većinu u KC Grad – penal za domaćina.

“Nije bio penal! Eej, šta gledaš Japanac”, vikali su Mostarac i njegovi prijatelji, ali i većina u klubu.

Gruzijac Tomike se osmehivao. “Pa, bio je penal, zar ne?”, tražio je potvrdu od mene, pokazujući da je igrač Hrvatske nedozvoljeno startovao ramenom.

“Uaaa, uaaa, maši, mašiii”, vikalo je pola “Grada”, uglavnom devojke, gledajući kako Nejmar namešta loptu na “belu tačku”.

Nejmar je izveo penal, Stipe Pletikosa je imao loptu “na ruci”, ali je ona ušla u gol. Gruzijac je skočio sa stolice, mahao rukama…

“Treba nam još jedan, da osiguramo pobedu”, uskliknuo je.

Udarac Ivana Perišića, koji je Žulio Sezar jedva zaustavio, a onda u narednom napadu, kontra Brazilaca i pametan potez Oskara za 3:1.

Gruzijac Tomike Metreveli je slavodobitno konstatovao: “Jesam li ti rekao da će biti 3:1?”.

Mundijal je počeo, a Beograd, doduše njegov deo ili delić je pokazao da može da se navija i za komšije. Ili da se gleda fudbal, bez niskih strasti.