Piše: Blažo Davidović
Moram na sud. Napisao sam za jednu intendanticu da bi njen teatar ” bolje vodili pijani trgovci konjima “. A dodao sam i da je ona Madam Rovari. Sad strepim od presude. A nemam para niti dopeljati se do suda. A imam dugu kosu, neka sutkinja sudi, gotov sam, u jednom času će kazati : “Duga kosa, kratka pamet!”
Pazite, molim vas, koga naše ” strukture ” postavljaju na važna, sigurna i dobro plaćena, glamurozna radna mjesta. Ja njoj Madam Rovari, ona mene na sud?
Ne mogu vjerovati. Da ti pamet stane.
I zamislite čime se sud bavi?
Smislio sam tekst za sud : ” Poštovana gospođo sutkinjo, bilo je to pod utjecajem pelinkovca “. Ako mi zvekne novčanu kaznu, ja sam gotov, skojevka nema ( ” tako je to, ludonja, kad pišeš pizdarije, plati pa se rugaj ” ), razmišljam o potrebi formiranja grupe na Facebooku, nešto kao ” Sramotan pritisak na Druga Crnog “, ” Bolje akt, nego pakt”, ” Svako po jedan euro za Davidovića”.
Ako nemam para, jebatepatak, slijedi mi zatvor.
Donesite mi, kao, knjigu Miljenka Jergovića, a unutra turpiju. Možete i u pitu staviti turpiju, ali opcija knjige više mi se sviđa. A u pičku materinu, ipak sam ja intelektualac.
Nadam se da ovaj status nije pritisak na sud. Možda me blago kazne sa društveno – korisnim radom, možda budem gulio kumpir ko Čobanković.
Pa ti sad piši.
radio gornji grad 
