ŠAPTAČ DRUMOVIMA

Samopouzdanje je erotika. Ono uđe u prostoriju mnogo pre čoveka koji ga nosi i ostane dugo u prostoriji nakon što izađe. Onih stotinu vagona što čekaš na pružnom prelazu da prođu, ponekad i dve stotine, lepi su zapravo, smiruju, ne zaustavljaju se nikada. Ne obazireš se jer sve nečujno prolazi. Što si stariji sve su kraći dugi, letnji dani. Mirišeš razglednice iz velikog sveta. Kažu i dalje je lud, sam i čeka te. Taj neki svet do kojeg ne možeš. 

Potoneš ponekad namerno, ne bi li prepoznao pacove. Kad se ljudi mnogo uzdaju u tebe, nije isključeno da neće pokušati i da te osedlaju. “Gruba istina” pošto valjda postoji i nežna. Svu tu divljinu iza uglađene ozbiljnosti. Volim.

Ššš… Impuls među zvezdama