MASTILO

Odzvonilo je razdoblju oštroumlja,
rasipa se na sve strane. Ne znam kako bih
sakrio kašalj, kako preneo kamenje kroz
ulice, tunele, preko mostova, sve do mesta
gde će zakucati kao srca, zavrteti se kao
igle kompasa. Zbog toga odmahujem rukom,
otvaram bočice mastila da bih pisao pisma,
ukinuo rastojanje od tuge do hrabrosti.
Deli se preostali svet na noć i na prazninu,
bili smo rafal iznad glava, ali telo, ali telo…