POSLEDNJI PLAVI TROLEJBUSKad me nesreća spopadne i smlavi,
kad očaj nadre tajni,
utrčim, sednem u trolejbus plavi,
poslednji,
slučajni.

Ponoćna trola juri po ulici,
po bulevarima kruži, traži dom,
okuplja one što trpe u tmici
brodolom,
brodolom.

Otvori vrata kao i do sada!
Meni će, znam to, u mreškavu ponoć,
tvoji putnici, mornarska posada –
priteći
u pomoć.

Ne jednom sa njima spasih se nesreće,
uz tudje rame i noćnu putanju…
Kako je mnogo dobrote svetleće
u ćutanju,
ćutanju.

Ponoćna trola po Moskvi se vuče,
Moskva je reka koja gubi pravac.
I bol, što čelom kao kukac tuče,
stišava se,
stišava.