Piše: Blažo Davidović
Procvjetao hibiskus i popodnevni mir ljeta koje se vrti, luta i smeta omeo me u rekapitulaciji svih životnih poraza. Padovi, valjanje u blatu, to nas čini mirnima, savršeno mirnima. A mir, totalni, apsolutni, definitivni mir, to je sloboda, iskonska, izvorna i prava. Neko mi je ukrao arhaičnu čašu od pelinkovca. Pijem iz čaše od šampanjca. Sise koje mogu stati u čašu od šampanjca, to su prave sise. Jel to Shepard rekao? Neka i nije, al dobro zvuči.
Pohotna, mladolika kćerka u smeđoj minici na parkingu nagnula se da pomogne tati u mijenjanju gume na autu. Sad bi je nategao, mislim. Jebemese za oca. Trebamo iskreno društvo osoba koje će jedna drugu nategnuti bez konvencionalnih kočnica.
Zaderala se sa terace. Nosim pelinkovac sa sobom.
– Vrati mi fen!
Zgrbavila se, sve visi na njoj. Strah me da ne padne, da se ne rastopi, nestane… I rijetko je na teraci. Kužina je njena baza. Koraci sve teži. Ljuta je, ljuta.
– Koji fen, šta ti je?
– Moj fen!
– Nemam pojma di je. Neće da te zove. Ja ne sušim kosu. Niko ti nije dira fen.
– Ti ili tvoje ženetine.
– Kad si vidila neku moju ženetinu?
– Nema se tu šta vidit, sakrijete se dole i bančite, pari da san ja luda!
– Ljutiš me, da znaš! Evo ti fen, jebate, ispod televizora!
– Ahaa… Maloprije na televizoru bila emisija…
– Na televizoru može bit pepeljara, ili fen, na televiziji može bit emisija…
– Jebentimater!
– Kako to meni moš govorit, ti si mi mater?
Ušutila je, odmahnula rukom. Sidnem do nje i zagrlim je.
– Rekla mi je Eda Vujević iz Slobodne Dalmacije da te svako malo poljubim i zagrlim.
– Klipan, eto! Mora ti ta Eda to reć!
– Pa ajd, reci, šta je bilo na televiziji.
– Emisija o tome kako se žene uče da doje. Ka, neki kurs, škola, razumiš?
– Je ?
– Popizdija svit. Žene tuke. Škola treba za dat sisu ditetu?
– Jesi meni davala sisu?
– Pedest i pet godina u guzicu imaš, nikako se uozbiljit. Ne, ti si odma bija na pelinkovcu. I odma si bija lud. Ono, poremećen.
– Pedest i tri imam.
– I ne diraj mi više fen!
– Nije ti ga niko dira.
– Tvoje ženetine!
– Isuse…
Ako mi pukne film, kupit ću tri, četiri fena, pet, na svaki kraj po jedan.
Pelinkovac i nikotin. Fali još miris jointa, sperme, znoja i krvi. Provjerim u džepu.. Dvanaest eura.
Koliko košta jebeni fen?
Procvjetao hibiskus i popodnevni mir ljeta koje se vrti, luta i smeta omeo me u rekapitulaciji svih životnih poraza. Padovi, valjanje u blatu, to nas čini mirnima, savršeno mirnima.
radio gornji grad 
