Piše: Nemanja Rotar

Nekada davno, pre mnogo vekova krvi, ratova, pogibija, nepravde i tlačenja, živeli su stari Grci i imali škole za vaspitavanje najmlađih. Ove pradavne obrazovne institucije imale su zadatak, ne samo da daju znanje novim naraštajima, već da im oblikuju dušu i svetonazore na principima neprikosnovene slobode pojedinca, pravičnosti, opšteg dobra i čovekoljublja. To delikatno kovanje i tesanje čoveka po meri bogova Heleni su nazivali Paidea. Dakle, ovaj drevni narod shvatio je suštinu uspešnog rasta jedne zajednice, a to je da bez pravilnog vaspitanja nema i ne može biti valjanih građana koji će moći da se samokontrolišu i poštuju druge i društvo u kome obitavaju. Za Atinjane su obrazovanje i vaspitanje bili ključni faktori zdravog demokratskog društva.

Svaki osamnaestogodišnji Helen kada bi u pratnji članova porodice i prijatelja odlazio u hram i tamo polagao sledeću zakletvu: „Neću osramotiti svoje oružje, niti ću napustiti svog saborca. Trudiću se da ostavim za sobom otadžbinu veću i u boljem stanju nego što sam je zatekao. Neću dopustiti nikome da se ne pokorava ustavnom poretku ili da ga krši, već ću ga sprečiti, sam ili zajedno sa ostalima. Poštovaću i hramove i veru svojih predaka“.

Atinjani u 4. veku p. n. e. vaspitavani su da budu marljivi i skromni. Navikavani su da nikada ne posmatraju neku javnu službu kao povoljnu priliku za lično bogaćenje, a siromaštvo svojih zemljaka doživljavali su kao sopstvenu sramotu. Merili su svoje blagostanje, ne po tome da li su sposobni da nadmaše jedni druge, već prema trezvenosti svog svakodnevnog života, kao i prema odsustvu oskudice kod svih ljudi.

To je bilo doba humanosti.

A u šta se danas pretvorilo celokupno helensko nasleđe? Evropa je zaboravila svoje početke pa se pretvorila u običnu sluškinju vlasnika superkapitala. Obrazovanje je pojednostavljeno toliko da se na sve strane rasađuju fah idioti, nezainteresovani za opštu stvar, već samo i jedino za ličnu afirmaciju. Njihovim životima dominira volja za moć, uspeh, bogađenje, ulepšavanje i dokolisanje. Glave i srca su im prazna.

Onda se neko doseti da bi trebalo pomoći istraživanja opakih bolesti i pokuša skrenuti pažnju javnosti na plemenite ciljeve. Ali koje javnosti? One koja više ne zna šta znači opšta stvar i opšte dobro. Vlasnici superkapitala svoje premije trpaju sebi u džep i ulažu novac u naoružanje i permanentu devastaciju celokupne planete. Kada bi samo delić tog novca preusmerili na humana istraživanja, verovatno i ne bi više bilo opakih bolesti na zemlji niti potraba za plemenitim akcijama. Međutim, oni žele da iskorene i najmanji trag ljudskosti u javnoj sferi, pa odmah neku čovekoljubivu akciju obesmisle u korenu. Tako je poslednji hit na internetu polivanje hladnom vodom svetski poznatih ličnosti koje je organizovano u cilju prikupljanja sredstava za borbu protiv opake vreste skleroze. Cilj akcije je neosporno plemenit, ali kako se pristupa njegovom realizovanju. Da je u pitanju helenski svet sa početka teksta, bilo bi dovoljno saopštiti građanima da je neophodno prikupiti novčana sredstva za spas svih od razvoja potencijalne bolesti. Oni bi se svi odazvali pozivu i, bez potrebe da na sva zvona šire vest o svojoj nameri, dali novčanu pomoć. Suština humanosti nije u prikazivanju i predstavi već aktivnom, nesebičnom delovanju.

Stvari se potpuno menjaju kada je današnja javnost u pitanju. Pre svega, poznate persone u većini slučajeva ni same ne znaju zbog čega su postale popularne. Većina njih, na žalost, nije obožavana zbog plemenitih dela, ingenioznih ideja i uzvišenog karaktera. Poznatost danas čini količina prisustva u medijima. Tako da obični lupeži mogu biti vrlo medijski eksploatisani. Neki korumpirani političar koji huška na rat i učestvuje u neprekidnim proneverama, bivši bokser koji je premlatio pola rodbine i slučajnih prolaznika u nastupu besa, glumac ili glumica koji kupuju osrva po pacifiku da bi tamo otišli jednom ili nikada, starlete sa silikonskim mozgom, razni kontroverzni biznismeni i hohštapleri. Ko nam garantuje da maskirani terorista koji odrubljuje glavu novinaru na očigled svih, neće hteti da se uključi u neku humanitarnu akciju. Naravno, ništa manje nisu odvratni ni oni vrhovni komandanti koji sa prekrštenim nogama na skupocnim stilskim stolovima iz svojih dobro ušuškanih kabineta izdaju naredbe za masovna uništenja pojedinih naroda. Dakle, sociopate sa naslovnih strana magazina i rijalitija treba da se uključe u akciju koja je u svojoj suštini najdublje društvena. To se onda pretvori u polivanje hladnom vodom. U cirkusku predstavu koja obesmišljava čin solidarnosti i plemenitosti. Ti ljudi i ne vide život na drugačiji način osim kao bespoštednu gladijatirsku borbu svih protiv svih. Oni kojima nad glavom visi Hobzova misao da je „čovek čoveku vuk“ treba da se pretvore u jariće. To nije moguće i zato imamo polivanje hladnom vodom, a sve dok ono traje, oni najmoćniji skupljaće novac u cilju vlastiotog bogaćenja i niko neće stići da uperi prstom u njih. Čovečanstvo će se gušiti u medijskim lažima i budalaštinama, stradaće od mini vojnih agresija širom globa, od boleština i nemaštine i polivaće se hladnom vodom. A sutra, ko zna, možda ta kofa bude ispunjena i nekim drugim sadržajem…