Piše: Dragoš Kalajić

Od žene se ne očekujem da ona bude džentlmen već da bude žena. U prirodi žene postoji tajanstveno i muškim očima nespoznatljivo jezgro koje je nesvodivo na klasično određenje džentlemena. Prava žena, silom svoje prirode, ne oseća svoje obaveze prema logici života zvanoj etika. Ona u tome vidi ili oseća neku vrstu kostreti koja sputava njenu slobodu, saobraznu prirodnim procesima koji takođe ne trpe nikakve brane, međe, granice i kategorijalna razgraničenja.
Žena svet vidi i doživljava kao jednu organsku celinu. Zato žena i najmanji udar doživljava celinom svog bića, koje biva svo potreseno, dok muškarac, zahvaljujući sklonosti apstraktnom mišljenju i svrstavanju stvari i pojava u ograničene kategorije, ume da takve udare lokalizuje u odgovarajući domen i neutrališe.

Zahvaljujući svojoj distanci ili superiornosti spram etike, žena mnogo bolje od muškarca ume da ceni etičnost. Etičnost je vrlina koju žena najviše ceni kod muškarca. Žena je duboko konzervativno biće, u najboljem, najplemenitijem smislu tog pojma desnice. Ona rađa život i najbolje zna vrednost i cenu života. Ona od muškarca iziskuje etičnost jer zna, svesno ili intuitivno, da je život nemoguć bez etike, da je etika osnovna struktura i logika života. Zato svaka prava žena oseća bezmerno zadovoljstvo kad zna da se može osloniti na jednog džentlmena, prvoklasnog i neophodnog saveznika u odbrani života.

Reč desnica, ovde i uvek, ja koristim u izvornom, dakle tradicionalnom i večnom, deontološkom i duhovnom smislu, a ne u modernom, politikantskom. Da bismo se bar približno obavestili o izvornom značenju desnice, dovoljno je da konsultujemo rečnike simbola. Desna strana je uvek – u svim tradicijama – simbol istine, naprednosti, zdravlja, svetlosti, snage, lepote, dobrote. A leva – simbol laži, nazadovanja, bolesti, mraka, slabosti, nakaznosti i zla. Zato je veliki Nemanja, odlazeći na onaj svet, poručio Srbima da idu samo desnim putem, jer su na njemu Božji, a na levom su đavolovi.