Sve je ostavljeno na otvorenom

Mudrosti ništa nije mrskije od pretjeranog oštroumlja
(Seneka)

Samo što nije svanulo
i dalje pada kiša
zaspat ću za hastalom
neudobno bi mi bilo
u krevetu
Srčim
Srčim sebi u sebe
Čuj Nasiha, Kahrimana
skupljanje školjki,
to i nije neka mahana
Ali, to što šutiš
što ne odgovaraš na pitanja
to što tajiš, znaj
To ubija, draga.

*

Zavirila si u moju radnu sobu,
veliš, prašina.
– Znam, ali nije mi prašina u duši, radim
Zašto se čudiš da čitam pripovijetke od Edgara Alana Poa
a danas se pojavi film o kući Usher snimljen po knjizi “Pad kuće Usher”.
Nema slučajnosti, nema!
Nema ni u tome da nas pokopvaju
Bijeli luk, ispisali: KLASA 2 – Španija.
Čudi te što reagujem bučno, uznemireno.
Pa, draga ko su ti što i dalje stavljaju
oznake i klasifikuju sve!
Kroz ovaj banalni primjer, kako ti to nazivaš
ovu jednostavnu postavku, kako je ja doživljavam i vidim,
možeš iščitati puno toga…

Zašto ne napišu na medikamente, npr. ovaj će vas prvi zatrovati – prva klasa -INDUSTRIJA LIJEKOVA.
Šta ostaje nama za rasuđivanje?
Što jednom ne obilježe polja, gdje vrše pokuse
polja gdje ubijaju i izgladnjuju ljude.
Sad ja prekidam razgovor sa tobom,
ovom tastaturom i svojom srdžbom. Rastjerasmo ptice sa balkona.
Hej, bio je golub… a jučer razmišljam, gdje je?
Što ne dolazi?
Hranu mu ponijeti i to mrvice od hljeba, što sam spremala ja, baš ja.
Tako mi je lakše.
Mislim da ga trovati neću.
– A brašno? Koje je klase brašno, koje si koristila?
– Dobro pitanje draga Nesiha, i dok se svi ne zadržimo pričom
o zemlji, tlu. To jest vodi i vazduhu… biće sve badava, ne daj Bože.
Znaš Kahrimana, ne kahri me, za mene je ovo ponor do ljudske perverzije
– Usuđuju se usuđuju se da nas pretvaraju u “Igrice”. Kahrimana se glasno
preslišava.
Usamljene smo draga,druge je obuzela strast, nametnuta strast i strah… jelo, piće, razmnožavanje, taština
i ono… sve je to daleko od mene… a uveliko zagazi svijet u tome.
Izađite do fontane, danas je pijaca i pogledajte, te pitajte: – Koje je klase i bijeli luk, i da li je to luk.
Da li je iz zemlje, iz koje zemlje sa kakvoga tla… zapišite.
Moram, dozvati goluba, bio je na balkonu, čule ste kad je odletio
…juče ga dozivah a danas zaboravih na njega, odlijete.
– Baš dobro, idi potraži i sebe.. .postaješ usamljena.

Ne, nisam usamljena, ako misliš na ono pismo od jutros. Čudno ti što pišem na adresu Palestinske i Švedske vlade!?
Nemoj to da te čudi Kahrimana, i ti bi trebala šta zapisat. Sjećaš li se kad je BiH proglašena državom…i šta bi, šta misliš?
Za što je nas r. otac šutio,a nas opomenuo da se ne radujemo previše glasno, ha? Eno, i Palestinci se radovaše, a Cionist… ovoga puta ne mogu nikoga iz Evrope ubiti tako javno, ko nekada grofa.
Šta rade sada… drže ih u okupaciji i donose Zakone koji njima odgovaraju. Nasiha dođi ovamo. Znaš li šta su Jevreji, njihovi vlastodršci, šta su oni preduzeli? GAĐAŠ LI IM VOZILO KAMENOM… sljeduje ti 20 god. robije.
A juče na vijestima žena plače… roditelji pretukli bebu od šest mjeseci, a bilo je… da ne ponavljam… a za te i takve zločince… koja je kazna, znaš li…
Aha, to te zamara, ne znaš? Ili nećeš da znaš?
Kahrimana, ti hoćeš da čuješ sadržinu moga pisma upućenu Švedskoj i Palestini… hoćeš da znaš šta ja mislim.
Znat ćeš, kada mi ti pokažeš tvoja pisma, važi!? Hajde, ispiši:
“Srce mu je ko obješena lutnja; čim ga dotakneš, ono odjekne” (De Beranger)