Piše: Blažo Davidović

Veliki ljudi nisu velikani, ne moraju komponirati Devetu simfoniju ili napisati Rat i mir, izumiti struju ili izračunati gravitaciju, ne moraju jer ni velikani možda nisu bili veliki ljudi, tek samo velikani.

Velikih ljudi je nemalo, ali vazda malo, i uvijek ih je dovoljno i snaga im je nebeskim kodovima točno tolika da tek malo nadjačaju svoju bol, patnju, tugu i gnjev, razočaranje i bijes, nadjačaju ga srcem, najmoćnijim oružjem na svijetu. Ubijaju nesreće.

Mali ljudi ruše države, stvaraju države, šefuju partijama, čas su na tronu, potom u zatvoru, masa im se ulizuje ili ih kude i pljucaju dok se valjaju u krvavoj prašini.

Veliki ljudi vole u velikim, nemjerljivim količinama, ruše predrasude, stvaraju odnose, šefuju situacijama u kojima ste vi nemoćni, a oni preuzmu odgovornost za vas.Velikim ljudima projekti su ljudi. To je jedina njihova ideologija. Ljudi, to je osnovni cilj velikih ljudi. Njihov najveći izum je – ljudskost.

Mali i veliki ljudi ne garantiraju velikane, svi skupa garantiramo samo sigurnu smrt, a do nje dolazimo na dva načina.

Kao veliki ili mali.