Otužna promenada

Uvežbavala sam sva čekanja
nervozna, diskretna, s glavom na jastuku
i s glavom među dlanovima
čekala sam glasno i čekala tako da niko ne primeti,
bunila sam se, nije da nisam,
tamo gde je imalo smisla buniti se,
čitala sam poučne članke
koji kažu da treba živeti za danas.
Nikad, međutim, ništa nije pomoglo.
I dalje sam čekala nekog vraga da se desi
ili da se s puta vrati
ili da se objavi i stavi tačku na muku
ili da počne tableta da deluje.
A kad je postalo jasno
da se više ništa ne može dočekati
osim smrti
onda sam čekala da život počne da se odvija unatraške
i da se sve nedočekano pojavi
u otužnoj promenadi osmeha, uzdaha i reči
koje se nikad nisu dogodile.