Piše: Blažo Davidović
– Pa nemoj to radit, nemoj to radit! Sto puta san ti reka! Strašno glupo. Bude mi krivo. I nekako neugodno.
– A ti okidaj prste na noktima.
– Misliš nokte na prstima ? Okida san prije neki dan. I znaš šta? Došlo mi slabo. Kad se sagnen, a glava mi doli, zamanta mi se. I reka san sam sebi: ovo mi je zadnji put, taman mi nokti došli od po metra. Jebemese.
Ona je i dalje nabadala iglom. Namjerno to radi. Samo da me iznervira. Ko još krpa čarape? Ja popizdin:
– Majko, nije to zbog nokti…
– Jeee! I ako skineš cipele isprid neke ženske, ona će ti vidit kumpir. To je sramota. Pa će pitat šta ti mater radi, kad već nemaš komad žene, ka normalni muški svit. Mi smo to, ka dica, zvali kumpir, to kad ti prsti iskoče kroz rupu od čarape.
– I mi smo zvali kumpir. Isto smo bili dica.
– Mi smo stvarali, vi ste sve sjebali. Arčili i bančili.
– Majko, glupo je, žaj mi te, glupo je krpat čarape. A puknu jer su nikakve kvalitete, kineske, nove su euro, euro i po, mislim.
– Ja san okrpala četri para. Imaš li šest eura za kupit novi četri para?
– Nek vidin… Hm… – Nacerim se idiotski – Ima san jutros jednu od pet eura, ali san je spička.
– Onda ne seri.
– Kako se to izražavaš? Žena si u godinama.
– Žali se Kolinje.
Od svakog para čarapa ona uradi lopticu, jednu čarapu uvuče u drugu,pa sve to poreda kraj sebe na kauču. I skine naočale, pa protrlja nos. Nervozan, nastavim napadati:
– Kolinda, nije Kolinje, jebateled! Kolinje je kad se svinje kolju.
– Meni nekako sve ide, ka, na Belinu, ne znan zašto. A Belina je bila pas dotura Luiđija. Da pas, čovik, čovik je bila! A nekako mi slično… Kolinda, Belinda, premda je pas bija Belina, al dobro. Bit će sa Kolinom skandala, vidit ćeš… Ta predsjednica će nas u crno zavit.
– I šta ću sad sa čarapama? Ako mi neka ženska vidi zakrpane čarape, to je još gore! Samo zlo mi činiš. Posudi mi deset eura da kupin šest pari novih čarapa, ima u samoposlugu. I više nema krpanja. Amen.
– Neću! Radije ću krpat. Tebi za dišpet.
– A ja više neću kidat prste na noktima. Tebi za dišpet. Pa će svaka čarapa imat kumpir.
– A nemoj, krele! Ne kidaj! Grebi se noktima. Idi kroz život noktima. I Kolinje ima nokte, a tobože je muzla krave, je, je… Moš mislit.
Napustim bojno polje. Otvorim auto i napišem na samoljepljivom papiriću: “Kupi čarape!”, a poruku ostavim na sjedištu. Ujutro ću. Odmah rano. K vragu i čarape.
radio gornji grad 
