Piše: Blažo Davidović
Valjda zbog onog “gram”, sve do jutros sam bio u zabludi misleći da Instagram ima nekakve veze sa težinom. Kako neki moje postove redovito objavljuju na twitteru (dođem im burek i jogurt), sve su pretpostavke da bi moje fotke na Instagramu ubrzo došle do fejsa ili twittera. Kontam da moram otvoriti profil na tom Instagramu. Što sam više mrtav u realnom životu, želim biti što življi na društvenim mrežama. Uvjeravaju me da je moja petnaestogodišnja Nokija krš od mobitela i da sa time ne mogu ništa smisleno, kamoli imati opciju za Instagram. Lažu, sto posto.
Imam i problema: nemam dovoljno fotki, ni starih, ni novih, a najviše mi fali intrigantnih i erotiziranih. Mogu biti ovo, ono, svašta nešto. Kako se kaže muško od MILF? DILF, FILF? Dad I’d Like to Fuck? Hmmmm….
Prebirem po arhivi: ja u tijesnim boksericama, ja pod tušem, ja kako poziram Lupinu, ja kako sviram “Čudnu šumu” od YU grupe, ja kao član žirija za izbor Miss mokre majice u Bugojnu 1988. godine, ja u japankama, ja bos, ja gol, ja u Rašica džemperu, Mira Furlan i ja igramo pikado na plaži u Pisku, Suzi Quatro i ja u “Levis” kombinezonu, pa onda ja u onom tunelu kad me pregledaju sa nekom jebenom magnetnom rezonancom…
Nema veze sa težinom, nema veze sa težinom! – ponavljam trijumfalno u sebi i uradim popis novih poza, situacija i lokacija. Grudni koš, prelazak dlanom preko nabujale kose, napućene usne, pupak, osmijeh, ja i grdobina od dva kila, opet osmijeh, ali zavodnički, ja u teretani u Adidas trenerci, lift, auto, ja i hobotnica, ja u kadi sa patkicom, ja i pelinkovac…
Slika govori tisuću hiljada riječi. Dobar je taj Instagram. Velim, nema nikakve veze sa težinom.
radio gornji grad 
