Gledam sam neke profile. I meni se digne . U tom času padne Facebook.
Zovu me ljudi iz Srbije, misle da sam se opet skinuo sa Fejsa. Ja se jesam skinuo, ali drkam, bogati, pusti me na miru, em Fejsbuk rikne, em me ti jebeš u uvo najranije.
Dođe Fejs, pohotno tražim moje stare, dobre, perverzne profile.
Ap – tap, nema struje!? Ima li Boga? Eto je odmah, srećom, čekam da mi se digne.
Sistem, spor mi je kompjutor, nikako se dignit.
Digne se on,nađem opet i iznova moje profile, digne se meni, zove me neki radnik, urliče: Gazda, gazdaaaaaaa! Ispred kuće mi rade kanalizaciju. Kao, objašnjava mi tip gdje će staviti šahtu.
Ja mislim na jahtu, jer cijelo mjesto prodajemo Arapima, jebemese za šahtu.
Govna mi, govna oni, govna vi, sve je to ista kanalizacija, smrad se karakterom širi.
Vratim se unutra, u Ševeningen i oližem pelinkovac. Pogledam u motornu pilu kraj mog skenera, otpušem pepel sa tasture i nekako sam tužan i očajan.
U ovoj zemlji ne možeš više na miru ni izdrkati.
radio gornji grad 
