Piše: Dejan Dhordjević

Nedelja. Dan sunčan. Beograd. Most na Adi. Čovek srednjih godina, sa naočarima za sunce, gleda u vodu. Prilazi mu jedan mladić.

– Izvini brate, jebo te , šta gledaš?
-Ete, Onakoj si.
– Odakle si ti brate. Vidim nisi iz Begiša?
– Nesam. Otkude Leskovac s’m.
– Vidi se.
-Koje se vidi (gleda u vodu, ali sada baš zainteresovano, skoro ushićen).
– Vidi se da si prost i iz provincije. Gledaš, jebo te pola sata, zujiš tu, nemaš pojma, jebo te, brate. Nije normalno.
Leskovčanin: Ej, prvo, nemoj da se vredjamo. Јa s’m možda seljak, pros, neprosvećen, al’ ne turam te na onuj rabotu , i k’kvi smo mi braća k’d se i ne poznavamo.
– Šta se pališ odmah, jebo te. ok. ali, zašto tako dugo gledaš u vodu?
Leskovčanin: Pravo da ti kažem, razmišljam si , ajd što napraviste ov’j mos na vodu, a neje imala neka potreba. nego k’ko će cel grad stoji na vodu?
– He,he,he. nemaš ti pojma brate. kakve to veze ima s proizvodnjom paprika.
Leskovčanin: Tačno.S’s proizvodjunju paprike nema nikakve veze, al nema veze ni s’s balon.
– Kakav balon, jebo te.
– Pa, grad neje balon pa da stoji na vodu.
– Brate, to su sveski trendovi.: balon sale, arene, gradovi na vodi….
Leskovčanin: Dabome. svecki trendovi su i da čovek ima da pije vodu, da se izbanja. Mi u Leskovac, još malo i toj nejće imamo. Jebev ni pa ni ne pokrivav.
– Nek ti da Vučić , jebo te. idi bre u k…(odlazi)
Leskovčanin: Će dade ko i na vas. Jebaja te Vučić na vodu!