BEZ RAZLIKE

I onda padne rečenica, zverski ugriz
preko zakrpa. Stegneš šaku, zapušiš
nos, opereš prozore da početak ne bude
samo pogled u vazduh, na krunu,
u tvrdu zemlju i gustu šumu.
Od prizora, kralju, od vazduha,
samo od toga možeš poludeti.
Pisma počinju oproštajem,
šta da radiš, nema sporazuma,
od ratova nikakve koristi, kralju.
Živ si, jer drugačije ne umeš.