Piše: Blažo Davidović

Dobio sam kokoš. Prava, pravcata, domaća, mirisna, velika, balkanska. Kokoš kakva je nekad bila. Jugoslavenska kokoš. Federativna, marksistička, samoupravljačka. Kokoš Anel. Dobio sam je od Dragice,pedantno raskomadanu. Morao sam je staviti u frižider jer mi je Marija na prag uručila juhu i bob, sa salatom i kravljim sirom. I to isti dan kad mi je Peđa donio fažol, a uru nakon toga i pržene srdele. Vrhunac svega je da sam taj dan morao biti na ručku kod Tanje i Saše, a Tanja kuha bogovski.

To je zato jer sam mršav i nekako skvrčen, i bojim se gladi, a bojim se jer nemam posla, pa time ni novaca, a svemu tome je uzrok što pričam i pišem protiv države i sistema, stalno nešto lajem, pljucam, prijetim i pozivam, tumačim i pokazujem crnila…

Pa ljudima bude žao jer sam jadničak i siromašak.

I tako sam rekao bobu bob, a popu pop ionako kažem svakog dana.

Jebemese.