Piše: Blažo Davidović
Zerupršuta pohvali svoje masline, pa nareže još kulena gospođi Debeljković koja se, nekako mazno, a nadasve važno, vraćala iz toaleta. Vani je derala tramontana i Zerupršuta slavodobitno konstatira da je mlađi bracika prikladno odjeven.
Gospođa Debeljković zamahne kosom.
– I tako, mislite da nema nezavisnih intelektualaca u našem društvu?
– Ne mislim, nego tvrdim – uzvrati Zerupršuta.
– Ali, oni se u medijima oglašavaju kao takvi. Nezavisni i stručni.
Bracika je namazao još Arfa na crnu futrolu od teniskog reketa koju čisti i pere zadnjih šest tjedana.
– Kurac, pička, jebanje! Kurac, kurac, pička, pička… Ša se bijeli u gori zelenoj? Nit je snijeg, nit su labudovi, to je sperma age Hasan – age na licu gospođe Debeljković.
Zerupršuta se sledi, ostane nepomičan nekoliko sekundi i očima potraži svoju gošću koja je, u nevjerici, upijala blaženi izraz dječjeg lica mladića kojeg je njen domaćin oslovljavao sa “Bracika”.
– Oprostite, molim vas, pojasnit ću sve… Kršio je ruke Zerupršuta.
– Hm….
– Da se vratimo na temu… Hrvatski branitelji, dakle, o njima je riječ… Oni su embrio našeg društva, sve počinje i završava sa njima, naš osnovni i temeljni socijalni nukleus.
Gospođa Debeljković zapiše neke natuknice u notes. Iza leđa začuje:
– Boli me kurac za branitelje. Na Trgu svetog Mraka, nedostaje nam svima zraka.
– Bracika… Hajde ti u sobu, ha? – Zerupršuta zagrli Braciku, pa doda:
– Jaka tramontana, neće biti tenisa. Ajoooojjjjjj, kako je čista tvoja futrola od reketa.
– Reketare državu! Pederi ne znaju pušiti kurac kako treba… Ša se bijeli u gori zelenoj, ša, ša?
Zerupršuta raširi ruke nemoćno pred gospođom Debeljković koja je notes i kemijsku ubacivala u svoju Leiber Precious Rose torbicu.
– Pojasnit ću, eto… Znate vi već, jelte, nagađate.
– Oooooo… Sve u redu. Nezavisnih intelektualaca ima, ima!
Zerupršuta je doprati do vrata.
– Ako nešto nedostaje, nastavit možemo slijedeći put… Uskoro, jel tako? Bracika?
– Do viđenja, gospođo Debeljković.
– Ha… Ono sa labudovima je vrh vrhova, da znaš.
Ubaci se Zerupršuta:
– Puše, baš jako.
– Dere tramontanaaaaa! – potvrdi Bracika – Nema ništa od tenisa.
Iza gospođe Debeljković ostao je miris maline. Zerupršuta primakne se kuhinjskom stolu da narezani kulen, paški sir i masline spremi u frižider. Začuje se opet Bracika:
– Nit je snijeg, nit su labudovi, to je sperma age Hasan-age na licu gospođe Debeljković. Na Trgu Svetog Mraka, nedostaje nam zraka. Kurac, pička, jebanje, kurac, pička, jebanje.
Zviždilo je ispod prozora.
Dere tramontana.
radio gornji grad 
