Piše: Stefan Simić

Postoje žene, zavodnice, koje svuda, u svakom društvu, koketiraju sa muškim svetom. Svesne su utiska koji ostavljaju, spoljašnje slike, i to koriste do maksimuma. Međutim, vremenom, kada ih bolje upoznaš, njih i njihov život, shvatiš da one osim trenutnog zadovoljstva malo toga, na duže staze, mogu da ti ponude.

Nemaju potrebu da se skrase, predaju nekome i budu sa njim do kraja, već uvek iznova traže novu strast, novu ljubavnu priču strahujući i bežeći od bilo kakvog vezivanja.

Kod takvih žena je promenljivost dovedena do vrhunca, stotine žena u jednoj ženi. Imaju neverovatnu snagu da te osvoje, da te uvuku pod svoje i ubede da su samo sa tobom takve, a opet i još neverovatniju sposobnost
da te otkače i ostave na cedilu kada su ti najpotrebnije.

Kakav je to strah koji tera ženu da uvek iznova menja partnere, i nesposobnost da se zadovolji onim što ima?

Kakav je to strah koji tera ženu da uvek bude besprekorno sređena, i spremna da na svakom mestu vreba svoju priliku?

Pritom ne da bude sa bilo kim, i da osvaja bilo koga, naprotiv, ali i onoga koga osvoji, da ne bude sa njim do kraja.

Takve žene obavezno su razvedene, imaju dete iz predhodnog braka, dete koje im je najveća svetinja, a neretko su i bez dece. I pored sposobnosti pričanja i prilagođavanja svakome, one suštinski ne veruju nikome. Veruju u snagu reči, gesta, pokreta, ali više kao sredstvo da prigrabe nešto za sebe nego kao ostvarivanje nekog dugoročnog ideala.

Prave odličnu atmosferu, ostavljaju utisak, tačnu znaju šta i kome treba da kažu, vrhunski igraju na kartu emocija, posebno pri ostavljanju prvog utiska. Sve bolno i negativno ostavljaju za samoću, a ono srećno i radosno lice čuvaju za javnost.

Međutim kada padnu maske, kada se skine šminka i do savršenstva uvežbana uloga koju igraju. Kada ostanu nasamo oči u oči sa muškarcem, same, onda se vidi sva provalija njihovog položaja. Nesposobnost da voli, da se daju, da veruje u ljubav i bude podrška, oslonac. Nemogućnost da istraje u bilo čemu duže sa nekim, već stalna potreba da se ide, izvlači, i beži od bilo kakve odgovornosti.

Muškarci obično vole takve žene, najčešće su suprotnost od onoga što imaju kod kuće. Atraktivne, provokativne u svemu što rade, svima privlačne. Zbog njih su spremni da napuste višegodišnje veze, brakove, zbog njih su spremni na sve, samo nisu spremni da ih izgube, i tu nastaje problem.

Uvučeni u njihovu igru žrtvuju se, a one se samo izvlače pred njima. Što su joj bliži ona im je sve dalja, i taman kada pomisle da su je ukrotili, da je potpuno njihova, ona nestaje sa drugim, trećim, četvrtim…

Pritom ne radi to namerno, zato što je loš čovek, već je jednostavno takva, to je jače od nje. Ne veruje u ljubav, ne veruje u bilo šta dugoročno, veruje u strast i u početni zanos koji najmanje troši, a najviše daje.

Sve ono što ide kasnije najčešće bude obaveza i odgovornost, a ona to ne voli…

Razmišljam o jednoj takvoj ženi, ženi zavodnici, poslovnoj ženi iz bisnis sveta. Razmišljam o njenoj sposobnosti da zavede muškarca, da natera muški svet da gde god da se pojavi gleda u nju, i onda da jednostavno ode.
Razmišljam o njenoj moći da dominira samom svojom pojavom, da bude dostupna svima, spontana, jednostavna, a opet da ne pripada nikome, i da vrlo lako ode od svih.

Razmišljam da li je to strah, ili sreća, strah zato što je nigde i ni sa kim ne drži mesto, a sreća jer ne mora nikome da robuje, nikome osim sebi…

A to je najčešće najgore ropstvo, ali je bar protivnik vrlo dobro poznat.