BEZ OTPORA

Nove su note stare note.
Ljudi se ponavljaše iz beznadja.
Repeticije čantaše kao molitve.
Ozbiljni su
tragično nezaobilazni.
To su naši…
Moji i tvoji,
njihovo su zajednički!
Ćutljivi i diskretni.
Oni su za naše
i njihove stvari.
Oni su nužni
za sve pomake.
Za riješenja
i mirno umiranje.
Oni su za nedogodilo se.
Oni,
moj-tvoji
i njihovo-naši!
Dva puta čantaće iznova
popovi i muftije
za nove
i tek pristigle,
isti je ritam
i zveket njihove brojanice.
Jednako će biti
bez obzira
iz kojih naviraše ljubav
iz kojih gluva smrt.
Za sve je njih kraj i dalje
jednako ružan
jednako tužan.